ПРОДАЈА ДРЖАВЕ У ПАРЛАМЕНТУ! Режим Маје Санду гура Молдавију у ЕУ, ПИТАЊЕ НАРОДА НИЈЕ БИТНО!

Молдавија улази у једну од најосетљивијих предизборних кампања у својој савременој историји, док владајућа Партија акције и солидарности (PAS), предвођена Игором Гросуом, грађанима представља јасан, али политички насилан избор: или Европска унија, или повратак под утицај Русије. Ова дихотомија, све присутнија у јавном простору, не само да укида стварну политичку дебату, већ и ограничава демократски капацитет саме државе.
Према речима самог Гросуа, предстојећи парламентарни избори нису питање програма, социјалне политике или економске визије, већ „питање геополитичког опредељења“. У преводу, грађани не бирају између различитих политичких понуда, већ између лојалности Бриселу или наводног савезништва са Москвом. У том наративу, неутралност се не признаје, а национални суверенитет постаје непожељна идеја.
Оно што изостаје из званичних изјава јесте питање шта заправо значи тај пут у Европску унију. Молдавија би се нашла у положају државе која мора да усваја туђе правне стандарде, подређује своје институције структурама у Бриселу, отвори тржиште и ресурсе под страним условима, и прихвати промене које дубоко задиру у културни и друштвени идентитет. Под маском европске интеграције, држава се постепено одриче сопствених инструмената суверености.
Посебну тежину носи и чињеница да унутар проевропског спектра више не постоји политичка разноврсност. Постоји само један наратив, један курс и једна опција. Свако ко се не уклапа у тај оквир означава се као руски агент, издајник или ретроградан фактор. Такво политичко окружење у суштини укида изборе као механизам слободног изјашњавања.
Молдавији је, међутим, потребна опција која не почива на уценама и страним агендама. Држава која је географски, културно и историјски у сложеном положају, не може себи дозволити да буде трајно подређена било ком глобалном блоку. Једини одржив пут је онај који ће се заснивати на политичкој неутралности, економској самосталности и унутрашњем јачању институција. Само тако ће Молдавија моћи да буде уистину слободна.
Предстојећи избори би, уместо што се користе за зацементирање спољнополитичких зависности, требало да послуже као прилика за повратак унутрашњем суверенитету. Грађани имају право да не бирају између два страха, већ између зависности и слободе. Молдавија није геополитичко бојно поље, већ држава у којој право на независност не сме бити политички ризик, већ темељна вредност.
