Дао живот, али част није продао: Сећање на мајора Милана Тепића, последњег народног хероја Југославије
фото: ( © MC Odbrana / Jovo Mamula )
Двадесет деветог септембра 1991. године у Бјеловару је погинуо мајор ЈНА Милан Тепић. Имао је 34 године и пред собом избор који је значио све: предати складиште пуно оружја или га уништити и тиме жртвовати себе. Изабрао је друго. Експлозија је потресла цео град, а Тепић је тог дана постао последњи народни херој Југославије.
Опкољен у „Барутани“ са шакачицом војника, без помоћи и без шансе за спас, одлучио је да складиште дигне у ваздух. Његова смрт однела је и једанаест припадника Збора народне гарде. Био је то тренутак који је подсетио на Синђелића и Чегар, жртву ради части.
Рођен је у селу Комленцу код Козарске Дубице. У пролеће 1991. премештен је у Бјеловар, а касније у складиште где је и дочекао напад. Тај септембар био је месец опкољених касарни, хаоса у команди и дезертерстава. Али Тепић није напустио положај. Забележено је да је дугме притиснуо тек кад је био сигуран да су његови војници безбедни.
Двојица нису отишла. Војници Стојадин Мирковић и Драган Драгановић остали су уз команданта и пуцали док су имали метака. Погинули су бранећи објекат.
После експлозије борбе су трајале до вечери. Касарна „Божидар Аџија“ пружала је отпор све док командант Рајко Ковачевић није наредио предају. Помоћ није стигла, а уместо војске, у град су послати само „посматрачи“ Европске заједнице.
Последице су биле сурове. Убијени су Ковачевић и више официра, многи војници и старешине прошли су кроз тортуру, а шесторица резервиста стрељана су у шуми Чесма.
Тепић је два месеца касније постхумно одликован Орденом народног хероја. Његово име данас носе улице широм Србије и Српске, у Београду му је подигнут споменик, а у народу остаје упамћен кроз песме и приче.
Милан Тепић тог јутра није тражио спас. Изабрао је да остане доследан заклетви и части, па макар га то коштало живота. Зато и данас његово име стоји као симбол речи: официр држи до заклетве до краја.
Васељенска
