Генетика открила тајну: Словени променили лице Европе

Историчари су вековима ломили копља око питања ко су били Словени и како су, готово изненада, постали један од кључних народа Европе? Ново истраживање, засновано на ДНК анализи више од 550 средњовековних остатака, сада даје одговор: масовне сеобе Словена у 6. и 7. веку потпуно су промениле лице континента.

Подаци показују да је више од 80 одсто предака становништва источне Немачке, Пољске, Украјине и северних Балкана тог доба долазило управо са истока Европе. Другим речима није реч само о културном утицају или постепеној „славјанизацији“. Радило се о правом таласу досељавања који је прекројио и генетику и језик Европе.

За разлику од чувених миграција Гота, Хуна или Лангобарда, где су често предњачили ратници, Словени су се кретали другачије. Генетика показује да су на пут полазиле читаве породице и заједнице. Није било само освајања већ било је и уклапања, мешања, живота раме уз раме са староседеоцима. Зато и данас у региону Балкана постоји та разноликост у генетици која носи трагове и једних и других.

На северу је, пак, промена била драстична. Генофонд је готово потпуно измењен, а заједнице су са собом донеле нове друштвене обрасце, велике лозе са наследством по мушкој линији.

Зашто је онда историја Словена дуго остала „слепа мрља“? Разлог је једноставан. Оставили су врло мало материјалних трагова. Практиковали су кремацију, живели у скромним кућама, правили једноставну керамику без украса и нису имали писане изворе. Зато су их каснији летописци често погрешно тумачили, а сам термин „Словени“ вековима је коришћен у разним политичким и идеолошким контекстима.

Нова истраживања коначно враћају Словене на место које им припада у европској историји. Не као споредне фигуре, већ као народ чије је кретање било последња велика сеоба која је трајно изменила карту Европе.

Васељенска