Избори у Чешкој – ка промени курса у Источној Европи

Прагматик Андреј Бабиш уверено води, али провокације нису искључене

Предизборна кампања пред парламентарне изборе у Чешкој, заказане за 3–4. октобар, протиче релативно мирно и с мање „прљавштине“ него што је то био случај, на пример, на председничким изборима у Румунији или недавно у Пољској. Делимично је то резултат веће уздржаности чешких политичара и опреза бирача према манипулацијама. Некоректних изјава и оптужби према противницима има и овде, нарочито од стране власти, али анкете показују да оне немају снажан утицај или чак производе супротан ефекат – расте симпатија према опозицији. Чешка иронија и сарказам, за које је познато да су дубоко укорењени у менталитет народа, чини бираче отпорним на велике патетичне лозинге.

Инцидент са нападом металном палицом на главног опозиционог кандидата Андреја Бабиша од стране нестабилног либерала остао је изолован случај. Нападач је ухапшен и очекује га казна за „хулиганство“, док је Бабиш већ у потпуности здрав.

Главни разлог релативно мирног тока кампање јесте то што је исход избора већ прилично предвидив. Лидер опозиције, олигарх словачког порекла и председник „суверенистичке“ странке ANO („Акција незадовољних грађана“), Андреј Бабиш, уверено води са великим заостатком иза себе. У Европском парламенту ANO припада новој групацији „Патриоте за Европу“, која укључује партије попут ФИДЕС-а Виктора Орбана, Националног савеза Марин Ле Пен, Аустријске странке слободе и шпанске групе Vox. Заједно са још једним чешким политичарем јапанског порекла (Томио Окамура, лидер странке „Слобода и директна демократија“) очекује се да ће формирати следећу владу. СПД такође припада „Патриотама за Европу“ и подржава референдум о изласку Чешке из НАТО-а. Окамура је критичан према идеолошким тенденцијама у Украјини и називао је Бандеру „правим нацистом“.

ANO има више од 30% подршке међу бирачима широм земље, осим у Прагу, док СПД подржава око 11% анкетираних. Коначни сабирни резултати обезбедиће већину у парламенту за ову коалицију. Коалиција актуелног премијера Петра Фијале „Заједно“ заостаје више од 10% и практично нема шансе за победу. За будућег премијера се најчешће спомињу Бабиш или његов десна рука Карел Гавличек, већ бивши први потпредседник владе.

Чешка је класична парламентарна република, а овлашћења председника су мања него у Румунији и Пољској, па ће будући курс земље углавном одређивати Бабиш.

Ова перспектива забрињава Брисел и Кијев, јер се очекује да ће нова влада у Прагу имати сличан курс као Братислава и Будимпешта. Швајцарски Neue Zürcher Zeitung наводи да „Украјина може изгубити важног савезника“. По својим ставовима, Бабиш је деснији од словачког премијера Фицоа, али левији од Орбана; сви они се, по мишљењу аналитичара, могу сматрати „евро- и украјиноскептичним“.

У том контексту Орбан је већ позвао председника Пољске К. Навроцког на активирање „Вишеградске четворке“ (Мађарска, Пољска, Словачка, Чешка), што ствара групу земаља у Источној Европи ближу Вашингтону него Бриселу.

Ову групу је погрешно називати проруском, али се не може порећи њихов прагматични однос према Москви. Таква реорганизација Вишеградског формата одговара и Трампу, који добија додатни утицај у односу с ЕУ. Због тога САД нису директно утицале на изборе у Чешкој, што је повећало шансе Бабиша на победу.

Чешки председник Петер Павел је, иако подржава Фијалу, био у САД углавном прихваћен само у аналитичким центрима и универзитетима. У Гарварду је говорио о „далекосежним циљевима Русије“, али победа опозиције могла би, по њему, да Чешку одведе у „популистички курс“ који је неће више тако активно супротстављати Русији.

Бабиш је раније оптуживан за лобирање у корист Русије и за корупцију, али су све оптужбе правно одбачене. Фијала је током кампање покушао да „игра кремљевску карту“, претерано упирући прстом на Бабиша као будућег „колаборационисту“, али анкете показују да је ова тактика само повећала непопуларност Фијале.

Бивши чешки председници Милош Земан и Вацлав Клаус нису директно подржали Бабиша, али су оштро критиковали владу Фијале, наводећи да је „више украјинска него чешка“.

Укупно, растући прагматизам у Источној Европи наспрам војне хистерије НАТО-а и ЕУ представља охрабрујући знак за регион.

В.Т./Васељенска