Молдавска „празнична еуфорија“ на европској улици – хоће ли проћи без горког мамурлука?

(фото:ФСК.РУ)
У Бриселу не одустају од фантома територијалне експанзије на исток
Европа слави: избори у Молдавији завршени су, како се наводи, убедљивом победом прозападне партије PAS на чијем је челу актуелна председница Маја Санду.
И није проблем што се ово надметање може назвати изборима само условно, нити што демократија – којом толико воле да се хвале европски лидери – овде практично и не постоји. Битно је да „победили су Русију“. Ту победу требало је изборити по сваку цену – и добили су је.
Шефица европске дипломатије Кaja Каллас није крила задовољство:
„Упркос масовним покушајима Русије да шири дезинформације и купује гласове, никаква сила не може зауставити народ који жели слободу. Подржавамо Молдавију на њеном путу ка ЕУ.“
Либерална европска штампа једнако је одушевљено поздравила исход. Тако је немачки BILD пренео да је „гласање било праћено оптужбама на рачун Русије за покушаје мешања“, али да је PAS ипак освојио 50,03% гласова, док је „Патриотски блок“ остао на око 24,3%.
Током целе кампање у први план стављана је тема „руског мешања“ и „судбоносности“ избора. Санду је понављала да ће ово бити „најважнији избори у историји Молдавије“, јер се земља, како је тврдила, „налази у опасности“. По њој, пораз PAS-а означио би „увлачење Молдавије у сиву зону“ и повећао ризик по Украјину.
Али шта то у пракси значи? Да би, рецимо, Игор Додон као премијер покренуо „други фронт“ против Кијева? Наравно да не. То је апсурдно чак и у теорији, и европски глобалисти то добро знају. Али страх је најбоље оружје за мобилизацију бирача.
Суштина је да је Молдавија последњи простор на постсовјетском истоку где Запад још може да покуша експанзију, након што су Украјина и делимично Грузија већ искоришћене у тој улози. Зато је пораз PAS-а био неприхватљив – рушио би целу конструкцију утицаја у региону.
Па шта онда молдавски грађани „добијају“ победом Санду?
– статус друге најсиромашније земље Европе, одмах после ратом разорене Украјине;
– енормне цене енергената;
– губитак тржишта за сопствене производе и раст незапослености;
– једини „бонус“: право да напусте земљу и траже посао у Европи.
Укратко, све што су „стекли“ своди се на безвизни режим.
А Европска унија их и даље бодри: „Подржавамо Молдавију на њеном путу ка ЕУ.“ Али, као што каже она стара досетка – „на путу нико није обећао да ће хранити“. Евроинтеграције Молдавије, у реалности, могуће су само у оквиру „Велике Румуније“. Није случајно што је молдавски језик већ званично замењен румунским.
За сада, у Кишињеву влада празнично расположење. Али ако се покаже да је овај „празник“ заправо само увертира у губитак државности, следеће јутро могло би донети тежак мамурлук.
В.Т./Васељенска
