Скандал у Тужилаштву за ратне злочине! Доловац тужитељки намешта афере јер неће да гони Србе

Загорка Доловац (Фото: Принтскрин)
Чињеница да је одбила да учествује у прогону српских официра и војника по налогу врховне тужитељке Загорке Доловац и бившег америчког амбасадора Кристофера Хила, тужитељку Снежану Станојковић је довело у позицију да постане директна мета, како унутар одметнутог тужилачког система, тако и западних медија под њиховом контролом.
Тужитељка Снежана Станојковић, која се до 2017. године налазила на месту вршиоца функције главног тужиоца специјалног тужилаштва за ратне злочине, нашла се на фронталном удару западних медија, и то баш у моменту када се у оквиру Тужилаштва за ратне злочине води борба за контролу над институцијом која је кључна да се западна теза о Србији као геноцидној нацији по сваку цену усвоји, а сваки српски војник прогласи ратним злочинцем. Тај наратив је већ одавно политички постављен ван граница Србије, али се од овдашњих правосудних органа очекује да га легализују, формализују и оперативно спроводе кроз оптужнице, поступке и јавно обележавање појединаца.
Баш из тог разлога, присуство тужитељке која није под директном контролом Загорке Доловац и која се у свом раду до сада држала законских оквира и јасне процедуре, представља највећу препреку у реализацији ових спољнонополитичких интереса.
Тужитељка Станојковић функцију није добила као резултат политичког договора, већ као тужилац са редовним професионалним развојем унутар система, без скандала, без јавног самопромовисања или личне лојалности структурама моћи Загорке Доловац. За разлику од већине тужилаца који су под њеном контролом, а који су на места шефова тужилаштава долазили без дана радног стажа у тужилаштву, али са чланском картом коалиционог партнера претходног режима.
Оптужбе које се ових дана појављују у медијима блиским врху тужилаштва изнешене без икаквих доказа, засноване на анонимним изворима и пажљиво пласираним тезама, служе за јефтину али агресивну и координисану акцију дискредитације. Није први пут да се такав модел користи, али се у овом случају отворено користи као инструмент за уклањање кадрова који нису унапред проверени и усаглашени са захтевима који долазе из Брисела.
Истоветан приступ коришћен је недавно и у медијском нападу на Више јавно тужилаштво у Београду, које се нашло у епицентру измишљене „шпијунске афере“, у којој су двојица страних држављана ухапшена по потерници Сједињених Америчких Држава, али се у јавности, супротно званичним документима, појавила тврдња да је реч о „шпијунима“.
Истовремено, Загорка Доловац и њена структура никада нису понудили одговоре на најважнија питања, пре свега у афери која и даље траје а у којој директно учествују њени најближи сарадници и то по њеним упутима, попут случаја пада надстрешнице у Новом Саду, у којем је страдало шеснаесторо људи. Управо у том предмету, Доловац је наложила да се двојица главних осумњичених потпуно изоставе из поступка, због чега јавност и даље нема одговоре а држава је месецима била на ивици грађанског рата.
Са друге стране, у кампањи усмереној против Снежане Станојковић, све се одвија супротно тим принципима. Тужитељка је, без утврђених чињеница и без правног основа, већ унапред представљена као крива, без обзира на одсуство икакве институционалне реакције у смислу званичних поступака или интерне контроле. Оваквим медијским наводима се не напада само она као појединац, већ се поништава идеја независног и стручно утемељеног тужилаштва.
Иако се јавно не помињу имена, није тешко наслутити да се припрема терен за довођење новог тужиоца који ће бити у складу са очекивањима одређених кругова из међународне заједнице, пре свега оних који од Србије траже наставак праксе селективног процесуирања и потврду наратива у коме се не тражи правда за све жртве, већ само за оне политички подобне. Такав приступ већ је примењиван у време Бруна Векарића и других сличних кадрова, који су својим јавним наступима и деловањем отворено следили линију кривице која се није заснивала на доказима, већ на принципу где је Србија једини кривац за сва дешавања и ратове током деведесетих година.
Васељенска
