1962: Улазак који је уздрмао темеље беле Америке

30.септембра 1962. године, један човек је учинио оно што се генерацијама пре њега сматрало немогућим. Џејмс Мередит, син Мисисипија, ветеран ратног ваздухопловства, одлучио је да упише факултет. Али не било који, већ Универзитет Мисисипија, срце белачког југа, место на које црнци нису смели ни да помисле да кроче.

Када је Мередит поднео пријаву, два пута му је одбијена. Није било ни сумње зашто није било ствар ни у оценама, ни у квалификацијама. Било је до боје коже. Али он није одустао. Тужио је државу. И добио. Федерални суд наложио је да буде примљен.

Оно што је уследило није био пораз расизма, већ његов последњи, огорчени напад. Гувернер Мисисипија лично је стао испред врата факултета. Стотине људи су се сјатиле у Оксфорд, град је експлодирао у нередима. Молотовљеви коктели, сузавац, каменице, пуцњава. Двоје мртвих. Више од 300 повређених. Америчка војска на улицама сопственог града. Све зато што је један човек хтео да студира.

Сутрадан, 1. октобра, под заштитом хиљада федералних војника, Џејмс Мередит је уписао Универзитет Мисисипија. Ушао је у учионицу у којој до тада ниједан Афроамериканац није седео.

Можда најзанимљивије у целој причи, Мередит није желео да буде симбол. Ни за кога. Није се сматрао делом покрета за грађанска права. Није желео да му се аплаудира. Није веровао у етикете попут „херој“ или „борaц“. Себе је видео као грађанина који само захтева оно што му припада по закону. Без сцене, без емоција само право.

Његови дани на факултету били су хладни, не због времена, већ због људи. Изолован, игнорисан, под надзором. Али остао је. Дипломирао је. Постигао је оно што је наумио.

Касније у животу, често је изненађивао јавност. Подржавао је политичаре који нису били омиљени у редовима црначког покрета. Говорио је да му је појам „грађанска права“ увреда. Његов пут никад није био лак, али увек је био његов.

Универзитет му је подигао статуу. Али њега је више радовало што му је син, деценијама касније, дипломирао на истом месту.

На данашњи дан вреди се сетити: Џејмс Мередит није био само први црнац на Оле Мису. Био је човек који је покуцао на врата за која су му рекли да никада неће бити отворена и ушао, не зато што су га пустили, већ зато што је знао да има право.

Васељенска