Русија и Јерменија: Атомска енергија и шире питање сарадње
(фото:ФСК.РУ)
Састанак преговарачких група Јерменије и Русије одржан је 26. септембра у Кремљу, одмах након завршетка активности Глобалног форума „Светска недеља атомске енергије“ у музеју „Атом“ на ВДНХ у Москви.
Преговори су вођени у проширеном саставу. Са руске стране присуствовали су заменик премијера Алексеј Оверчук, помоћник председника за спољну политику Јуриј Ушаков, заменик министра спољних послова Дмитриј Љубински, директор „Росатома“ Алексеј Лихачев, руководилац РЖД Олег Белозјоров и портпарол председника Дмитриј Песков.
Јерменију су представљали заменик премијера Мгер Григорјан, министар територијалне управе и инфраструктуре Давид Худатијан, заменик министра спољних послова Мнацакан Сафарјан, генерални директор Јерменске АЕЦ Едуард Мартиросян и портпаролка премијера Назели Багдасарјан.
Претходни сусрет Путина и Пашињана одржан је 31. августа у Ћиангџину (Кина) на самиту Шангајске организације за сарадњу (ШОС).
Саговорници су позитивно оценили актуелну економску сарадњу Јерменије и Русије, разговарали о енергетици, као и о другим аспектима двостране сарадње.
септембра, Пашињан је говорио на форуму „Светска недеља атомске енергије“ и навео: „Данас смо сазнали много новог о атомским технологијама. Тесно сарађујемо са Русијом и радимо на продужетку експлоатације Јерменске АЕЦ до 2036. године. Такође истражујемо пројекте малих модуларних реактора, што подразумева активан дијалог са Русијом и ефикасну сарадњу са корпорацијом Росатом.“
Форум је био изузетно богат програмом – укључујући састанке, округле столове и обиласке руских атомских постигнућа. Тако су 24. септембра стручњаци из Централне, Јужне и Југоисточне Азије посетили стратешки значајан објекат „Росатома“ – машиноградилиште „ЗИО Подолск“, специјализовано за производњу сложене топлотне опреме за атомску и топлотну енергију, као и за нафтну и гасну индустрију.
Како наводи политички аналитичар Ваге Давтјан, овде се склапају реактори типа РИТМ-200Н који се користе на серијским атомским ледоломцима. Ови реактори су конкурентни: електрична снага 50–60 МВт, радни век до 60 година, висока сизмичка отпорност. Таква решења могу бити важна за Јерменију која је на раскрсници мале и традиционалне атомске енергије.
Међутим, питање није само економско и техничко – геоекономски аспект је значајан. Изградња малог реактора без велике АЕЦ може ограничити извозне могућности земље. Соларна енергија сама по себи не може обезбедити стабилан извоз.
Изградња треће ЛЕП линије са Ираном омогућава повећање испорука електричне енергије северним провинцијама те земље. Велика АЕЦ остаје стратешка предност у нестабилном региону.
Идеја узбека – комбиновање велике АЕЦ и малог реактора на истој локацији – такође је разматрана, али још на пројектном нивоу.
С обзиром на проевропске аспирације владе Пашињана и смањен промет са Русијом, „тесна сарадња“ остаје делимично контроверзна. Међутим, Кремљ води преговоре у позитивном тону, прилагођавајући приступ поступцима и политичким корацима Јерменије.
В.Т./Васељенска
