Политичка поларизација у Бразилу: Жаир Болсонару

Последњих месеци односи између САД и Бразила карактеришу растућа политичка поларизација, која је последица како унутрашњих, тако и спољних фактора.

Један од главних разлога притиска САД на Бразил је захтев за уступцима у области нових царина, а други – судски процес против бившег председника Жаира Болсонару, идеолошког савезника Доналда Трампа. Још 7. јула Трамп је у писму председнику Бразила Лули да Силви запретио увођењем 50% тарифа, али Лула је то писмо игнорисао. Након пресуде 12. септембра, којом је Болсонару осуђен на 27 година и 3 месеца затвора због покушаја државног преврата, риторика Беле куће према влади Луле да Силве постала је још оштрија.

Бивши председник није одмах послат у затвор, а његови адвокати су истакли да болује од рака коже и да му је потребно хитно лечење. Многи су то протумачили као коришћење Болсонару као политичког таоца.

САД су такође увеле санкције председнику Врховног суда Бразила Александру де Мораесу и његовој супруги Вивиан Барси де Мораес, која руководи Институтом Лекс, као и свим легалним мерама које Мораес предузме. Санкције су се односиле и на друге судије и њихове помоћнике.

Многи бразилски политичари су пред Генералну скупштину УН изгубили визе за САД. Лидерка бразилске партије „Социјализам и слобода“ Паула Коради била је једна од њих.

Председник Лула да Силва, који је био у Њујорку ради обраћања на Генералној скупштини, одбио је лични сусрет са Трампом, мада је шеф дипломатије Бразила оставио могућност телефонског разговора. Лула је са говорнице УН оштро критиковао поступке САД, истичући да „напади на независност правосудног система нису прихватљиви“, а такође је изразио подршку Куби и Палестини.

У контексту конфронтације са САД, Бразил је побољшао односе са Венецуелом и обновио авио-саобраћај између две земље.

Политички процеси у Бразилу праћени су и спекулацијама и дезинформацијама. На пример, кружила је гласина да ће гувернер Сан-Паула Тарчизио де Фреитас кандидовати за председника. Након његовог демантија, берзански индекс је одмах пао.

Са једне стране, присталице Болсонару организују масовне протесте, укључујући захтев за амнестију. Са друге, леве странке из владајуће коалиције организују подједнако велике демонстрације.

Законодавци припремају мере против мешања у унутрашње послове земље, укључујући закон о забрани финансирања НВО из иностранства. Парадоксално, ова мера може погодити и владајућу коалицију, јер неки левичари и сам Лула да Силва сарађују са Александром Соросом, сином Џорџа Сороса, и директором Института отвореног друштва у Бразилу.

Штавише, највише погођени новим америчким тарифама могли би бити индустријалци из Сан-Паула, који подржавају Болсонару, док је пољопривредни сектор већ прераспоређен ка Кини. Неки важни бразилски извозни производи као што су авионски делови, целулоза, гвожђе, нафта и нафтни деривати нису обухваћени тарифама, али су, на пример, кафа, говедина и дрвна грађа остали под ударом.

Администрација Трампа види као раздражујуће и учешће Бразила у БРИКС+, његово председавање ове године и подршка дедоларизацији. Бразил је развио сопствени систем плаћања Pix, што је још више смањило зависност од САД на око 10% у последњих 20 година, а извоз се усмерава ка земљама Глобалног југа.

За руководство Бразила кључно је дефинисати стратешке савезнике и развити јасну програмску стратегију са социјално оријентисаним приступом, без ослањања на неолибералне кругове, уочи председничких избора следеће године.

В.Т./Васељенска