ТАЈНА ПАВКОВИЋЕВЕ ТАКТИКЕ: Како је српски генерал обмануо НАТО авијацију и створио поверење војника

Сазнајте како је генерал Небојша Павковић применом генијалног концепта одбране збунио НАТО авијацију и заштитио војнике током бомбардовања.

Генералу Небојши Павковићу, иако осуђеном у Хагу на 22 године, војници су указали изузетно поверење. Његова стратегија и приступ ратним операцијама изазвали су запањење чак и код НАТО авијације. Због погоршаног здравственог стања, Павковић је хитно пребачен на ВМА, где му лекари тренутно пружају потребну негу и санирају здравствене проблеме.

– Генерала познајем од пролећа 1998. године и знам га из најтежих ситуација. Сви коментари на друштвеним мрежама у вези с његовим доласком у Србију нису ми пресудни; важно ми је оно што је урадио на терену – истакао је један од његових сабораца. Павковић је тада допринео на два кључна начина – интелектуално и командно, кроз ефикасну одбрану и борбу против тероризма. Његов концепт се заснивао на операцијама тзв. ниског интензитета, где су групе ОВК неутралисане на начин који није представљао повод за оптужбе, чиме је све остало у оквиру легалног деловања.

Павковић је изнео свој концепт одбране у тренутку када је НАТО започео напад, где је свака јединица имала више резервних положаја и стално се померала – не само током напада, већ и у мирнодопским условима.

Шаиновић је објаснио како је ова стратегија збуњивала НАТО авијацију:

– Јединице су снимљене на једном месту, а када би бомбардер стигао, оне су се већ помериле, па НАТО гађа у празно. Таква тактика створила је поверење међу војницима и полицајцима, јер су видели да команда зна шта ради. У војсци је то од пресудног значаја – ризикујући животе, војници се ослањају на јасна и смислено вођена наређења. Павковић, Лазаревић, команданти бригада и Стевановић у полицији створили су поуздану мрежу која је деловала јединствено. Захваљујући тој стратегији, током НАТО напада забележене су релативно мале жртве, без масовних губитака, упркос снажном бомбардовању.

Здравствена заштита у Хагу

Винко Пандуревић је коментарисао бригу о српским затвореницима у Хагу и могућност дискриминације:

„Радујем се његовом доласку у Србију, као и повратку наших људи који имају могућност да издржавају казну овде. Ипак, забринут сам због рестриктивних услова под којима је пуштен – са јасним ограничењима због здравственог стања. Он сме да борави само у болници или стану и не сме прекршити те услове, јер би у том случају био враћен. Према мом искуству, здравствена заштита тамо је била адекватна“ – рекао је Пандуревић.

Шешељ се надовезао и оценио:

„Не слажем се с критикама. Никада није било сукоба по националној основи. Било је мањих несугласица везаних за спорт или игре карата, али сви смо се нашли у истом затвору као да смо у шумској поплави. Услови у затвору у Србији су далеко бољи него у Хагу. Храна је првобитно била солидна, касније су нам достављали унапред припремљену, што је било ужасно. Павковић и ја смо често делили обавезе – он је спремао, ја прао – и тако смо функционисали. Што се тиче здравствене заштите, била је катастрофална – Милошевић је умро тамо због лоше терапије, док су му давали антибиотике који су сузбили дејство лекова за срце.

Динић је истакао како недовољна брига за здравље утицала на Павковића:

„Разговарао сам с њим бар два пута недељно. У финском затвору имао је релативно добре услове – мини атеље и могућност да слика. Играо је фудбал, а имао је срећу да му је војно лице био управник затвора. Јуче је имао температуру, данас му је боље“ – рекао је Динић.

Курир.рс