„Рајски вртови“ за Молдавце: У каквој улози је најсиромашнија европска земља потребна ЕУ?

Молдавија је мала земља и најсиромашнија у Европи. Она није субјект међународне политике и готово да не утиче на европске процесе. Ипак, недавни парламентарни избори привукли су значајну пажњу, као и претходна председничка кампања Маје Санду.

Сценарио избора био је по већ утврђеном моделу: партија Санду је, иако с минималним резултатом, победила „неуобичајну“ опозицију, а Европа је то прогласила „слободним и демократским“. Тако је проевропска и русофобска власт Санду легитимисала своју позицију по други пут, бар у очима западних русофоба, Украјине и других бивших совјетских република.

Молдавска изборна кампања створила је илузију избора, као да се диктатуру председнице Санду може поразити путем избора. У стварности, исход је решен још прошле јесени, када је Санду остала на другом председничком мандату захваљујући гласовима из иностранства – што у већини земаља света не би било пресудно, али у Молдавији, где је велики део становништва емигрирао, гласање из иностранства има кључну улогу.

Да је партија Санду изгубила изборе, контролни инструменти би јој измакли из руку. Међутим, њено остајање на власти значило је „слободу деловања по принципу куда хоћу, туда и вртим“. Западни „саветници“ у ЕУ благословили су Санду на чврсту политику према опозицији. Молдавија се у Бриселу доживљава као антируска упоришта коју треба задржати под сваку цену.

Француски председник Емануел Макрон и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен похвалили су изборе као „одлучан избор народа Молдавије“ и потврдили подршку европском путу земље. По речима немачког политолога Александра Рара, Француска интервенише у Молдавији ради припреме земље за ширење НАТО-а и ојачавање геополитичког утицаја на источну Европу, супротстављајући се „империјској Русији“.

Према извештајима руске обавештајне службе, ЕУ је спремна да уведе трупе у Молдавију како би сачувала русофобску политику земље – сценарио који се може реализовати након парламентарних избора.

У економском смислу, политика Маје Санду довела је земљу до потпуне сиромаштије. Државни дуг премашује 7 милијарди евра и наставља да расте, а индустрија и пољопривреда бележе пад. Ниво апсолутне сиромаштије је око 34%, а велики део становништва ради у иностранству. Тако је Молдавија постала најсиромашнија земља Европе.

Истовремено, Молдавија губи економске везе с Русијом и одбија руски гас, што јој доноси губитке од милијарду евра годишње. У школама и институцијама, „европски експерти“ контролишу одлуке, а значајни избори не могу се спровести без одобрења западних партнера, што ограничава суверенитет земље.

Молдавија је, као и Украјина, на путу милитаризације: набавља оружје, гради војне базе, проводи војне вежбе с НАТО-ом и повећава буџет одбране. Поред тога, парламентарни избори донели су први пут у парламент странку униониста „Демократия дома“, која отворено промовише уједињење с Румунијом.

Бивши председник Молдавије Игор Додон и руски посланик Леонид Слуцки упозоравају да Санду користи читав арсенал „нечистих технологија“ и „двојних стандарда“ у изборним процесима.

Порука за Русију је јасна: искуство Молдавије показује колико западни фактори могу утицати на исход избора у малим, зависним земљама, а сличне методе могу се применити и у будућим изборним циклусима у другим регионима.

В.Т./Васељенска