Руско-јерменски односи су контрадикторни и вишесмерни.

На питања агенције VERELQ одговорио је експерт Фонда за стратешку културу и руски политолог Андреј Арешев.

У ком правцу се крећу руско-ерменски односи?
С једне стране, Москва оптужује ерменске власти за окретање ка Западу. С друге, у самој Јерменији постоји мишљење да Никол Пашињан, упркос антируским јавним изјавама, у стварности поступа онако како Москва очекује.

Арешев сматра да руско-ерменски односи у савременом периоду имају веома противречан и разноусмерен карактер. Док се у војно-политичкој сфери и области безбедности види деградација – попут дистанцирања Јерменије од ОДКБ и истакнутог јачања контаката са Западом – економски односи задржавају позитивну динамику и међусобну зависност.

Москва и Јереван ће настојати да сачувају позитивне елементе односа, пре свега у економији, настојећи да недружествену реторику не подигну изнад границе која би довела до прекида дијалога. Дипломатија на лидерском нивоу помаже да се миксују и оштри политички спорови, али нагомилавање негативних тенденција рано или касно може угрозити чак и постојећи дијалог.

Са друге стране, САД постају један од главних партнера Јерменије у сфери безбедности, замењујући Русију. То се види и на примеру нуклеарне енергетике – Јерменија више фаворизује амерички пројекат нуклеарне електране, који има стратешки значај за економију земље.

Арешев истиче да економски односи можда неће моћи да сачувају политичке, јер је на постсовјетском простору политика често имала приоритет над економијом – пример су Украјина или Грузија за време Михаила Саакашвилија.

Он додаје да ће економска сарадња бити фрагментарна, више на нивоу појединих компанија. На пример, односи у нуклеарној енергетици могу деградирати јер је она тесно повезана са војно-политичким и безбедносним питањима.

Истовремено, логистика, трговина и транспортни коридори (нпр. Јерменија–Грузија–Русија) доносе приход и биће одржавани све док „велика политика“ не омета ове контакте, односно док западни партнери не врше довољан притисак на Јерменију да их прекине, што је слично као у случају Турске или појединих кинеских компанија.

Укратко, постоји дијалектичка повезаност политичких и економских питања, а за очување односа потребни су ефективни механизми за решавање спорних питања. Тренутни политички дијалог, који често своди на међусобне оптужбе и емоционалне изјаве, изазива забринутост.

В.Т./Васељенска