Запад кроји “студентску листу” преко Динка Грухоњића? Анђелковић упозорава: „Наранџаста еволуција“ уместо револуције
Фото: Принтскрин
Један од најгласнијих противника политике Александра Вучића, аналитичар Драгомир Анђелковић, тврди да западни центри моћи, у сарадњи са Динком Грухоњићем и групом људи са новосадског универзитета, покушавају да утичу на формирање такозване “студентске листе”.
Према његовим речима, све се ради у тишини без објављивања имена и без јавног увида у то ко заправо стоји иза те приче, како би се план реализовао “до последњег тренутка”.
„Ту борбу покушавају да искористе неки евроатлантски центри моћи и њихови пулени у Србији. Овде немамо наранџасту револуцију, већ наранџасти покушај еволуције. Постоји покушај да се на листу уведу људи који никада не би добили подршку народа, већ они који ће радити за интересе страних структура да нам узму све што могу“, каже Анђелковић.
Он додаје да је управо преко Грухоњића и његове екипе са Универзитета у Новом Саду покушано да се убаце имена појединаца који би требало да представљају “грађански фронт”, али који у суштини делују под страним утицајем.
„До самог краја неће се знати ко су ти људи. Запад жели да, преко својих људи у пленумима, држи све у тајности. А онда, када пред изборе добијемо листу, нећемо имати времена ни могућности да говоримо о њима, јер ће нам рећи да ко их не подржи, тај је против демократије“, објашњава аналитичар.
Анђелковић упозорава и на оживљавање старих идеја које, како каже, “миришу на сепаратизам”.
„Поново се појављује наратив о ‘грађанима Војводине’. Пајтић га је својевремено гурао, а сада се Грухоњић и његова екипа повампирују истом причом. Нема ‘грађана Војводине’ постоје само грађани Србије. Све друго води ка слабљењу државе и припреми за неку нову поделу“, истиче он.
Према његовим речима, прича о “студентској листи” није борба за младе, нити за демократију, већ за утицај.
„Ово је покушај тихе промене политичког ткива Србије. Ако се не отвори расправа и не објаве имена, биће јасно да је све део једног добро координисаног плана“, закључује Анђелковић.
Васељенска
