Зашто је баш сада жена изабрана за поглавара Англиканске цркве

Енглеска у неком смислу „позајмљује“ искуство СССР-а. Без шале – постоји мишљење да су у време совјетских гонстава на религију управо бабе спасле Цркву у Русији. Оне исте које су говориле: „На тепих не ступати, он је само за свештеника!“, „Ко тако пали свеће?“ или „Не крстиш се правилно!“

И управо оне су, уз све ограничења тог времена, сачувале не само црквене зграде, иконе и светиње, већ и остатке благочешћа у народу. Разлог је једноставан – совјетска власт је циљано уништавала православне мушкарце, а свештеника у многим местима није било. Данас то ретко ко спомиње, али у совјетско време, ако није било свештеника, црквене бабе су могле чак и крстити дете.

У старој Англији није било исто као у Русији пре сто година, али је ситуација слична – чак и гора, јер нејасне и неформалне рестрикције могу бити опасније од очигледних. Тада губимо осећај шта је исправно, а шта погрешно.

У петак, 3. октобра, у Кентерберијском абатиству одржан је својеврстан „конклав“. Резултат је историјски – први пут у пет векова англиканства архиепископ је жена, 63-годишња Сара Мулали.

Сара је постала свештеник 2006. године, а већ 2018. – епископ Лондона, трећи по рангу у англиканској хијерархији. По струци је медицинска сестра, а у периоду 1999–2004. била је главни здравствени службеник Енглеске и директор Националне службе здравства за рад с пацијентима.

За конзервативну руску публику све ово је шокантно и изгледа као „померање улево“ британског друштва. Али, по стандардима данашње Англиканске цркве, Сара Мулали није радикал – она је центристки избор. И осим тога што је жена, њен избор за цркву данас је више конзервативан него либералан.

У Енглеској је присуство жена у свештеничким редовима нормално још од 1994. године, а од 2014. их могу посвећивати и за епископе.

Сара Мулали је позната као заступница ЛГБТ права и истополних парова. По руским стандардима то може изгледати либерално или чак „екстремистички“, али по британским – она је скоро конзерваторка.

На пример, она је активно била против законског регулисања еутаназије: „Ако се овај закон усвоји, бићемо друштво које сматра да неки животи нису вредни живота.“

Иако штити права ЛГБТ особа, сама није део тог покрета и мајка је двоје деце. Сара се противи промени званичног учења цркве о браку – брак је, по англиканском учењу, између једног мушкарца и једне жене за цео живот. О односу према хомосексуалним везама говори више у духу саосећања: „Нико не може бити ван Божје љубави.“

Британски медији истичу да избор Саре Мулали није револуционарни, већ умерен и усмерен ка стабилизацији. Претходни архиепископ Кентерберијски, Џастин Уелби, напустио је функцију због скандала око сексуалног злостављања малолетника од стране англиканских свештеника. Од Саре се очекује не либерализација, већ строгоћа и ред.

Сара преузима веома захтевну „управу“ – пре ње је било много нереда. Њен задатак ће бити пре свега „чишћење Авгијевих стаја“ остављених од стране претходника.

„Нови архиепископ ће се суочити са проблемом опадања посетe цркава, разгранатим управним структурама и сукобима међу свештеницима због личног живота верника. Али највећи изазов је повратак поверења након деценије скандала везаних за насиље“, каже Ендру Грејстоун, заступник жртава црквеног насиља.

И треба разумети – историја показује да жене у црквеним лидерским позицијама обично долазе на место кад је ситуација безизлазна.

Напомена: ЛГБТ покрет је у Русији проглашен екстремистичким и забрањен.

Анастасија Коскело