Хоће ли „Томахавци“ полетети из САД на Украјину?

Трамп вероватно неће ризиковати испоруке америчких ракета Кијеву.

Кијевске власти поново су затражиле од Сједињених Држава испоруку ракета „Томахавк“ – далекометних крстарећих ракета домета од 1.600 до 2.500 километара, које лете на малим висинама и не користе балистичку путању.

Ова ракета налази се у арсеналу америчке војске још од 1980-их и лети дозвучном брзином, што је чини релативно лаком метом за савремене системе противваздушне одбране. Ипак, током деценија „Томахавк“ је више пута модернизован: прати рељеф терена и тежак је за откривање и пресретање, што захтева више противракета за њено обарање.

Најближи руски еквивалент овом оружју је ракета „Калибр“, коју Русија користи за ударе по Украјини са својих ратних бродова и подморница. Украјинска војска је понекад успевала да их обори помоћу старих система С-300, што указује да би Руси без већих тешкоћа могли да обарају и „Томахавке“.

Москва, поред тога, располаже и модернијим системима С-400 „Тријумф“ и С-500 „Прометеј“, који имају далеко боље могућности у односу на застарелу С-300.

Ипак, због великог домета, „Томахавци“ би у теорији могли да погоде готово целу европску територију Русије, укључујући Москву и Санкт Петербург, ако би успели да пробију руску ПВО. Њихова бојева глава тежи око 450 килограма, што је више него код ракета ATACMS (200–300 кг). У случају пробоја, ове ракете би могле да погађају и дубоко унутрашње циљеве.

Према проценама Института за проучавање рата (ISW), у радијусу њиховог деловања нашло би се између 1.700 и 2.000 руских војних и индустријских објеката – од фабрике „Шахед“ у Јелабуги до ваздушне базе у Енгелсу.

Међутим, „Томахавк“ је првенствено ракета морског базирања. Некада су постојале и копнене верзије, али су уништене након потписивања Споразума о елиминацији ракета средњег и краћег домета између САД и СССР-а.

С обзиром на то, мало је вероватно да ће Вашингтон предати Кијеву брод опремљен овим ракетама, јер би то значило директан војни сукоб са Москвом. Теоретски, ракете се могу лансирати и са специјалних камиона, железничких вагона или авиона.

САД су 2019. развиле нови систем „Тajфун“, који омогућава лансирање „Томахавка“ са мобилних копнених платформи. Он је већ тестиран на Филипинима и у Аустралији, а планира се и његова испорука Немачкој 2026. године. Међутим, америчка војска сматра да је „Тајфун“ превелик и лако уочљив за борбене услове.

Други проблем су трошкови. Једна ракета кошта између 1 и 6 милиона долара, а годишња производња не прелази 90 комада. Планира се да 2026. године буде произведено свега 57.

Ипак, највећа препрека није финансијска, већ политичка: Москва би такав потез САД доживела као директну провокацију.

Руски председник Владимир Путин недавно је упозорио да би употреба „Томахавка“ без директног учешћа америчких војника „значила нову, квалитативно другачију фазу ескалације, укључујући и у односима између Русије и САД“. У интервјуу за „Русија-1“ додао је да би такав потез уништио сваку позитивну тенденцију у односима две државе.

С друге стране, амерички председник Доналд Трамп 6. октобра је изјавио да „не жели ескалацију“ и да жели да „види шта ће Украјинци уопште радити са тим ракетама“. Иако је изјава звучала реторички, свима је јасно да украјинске снаге све западно оружје користе против Русије.

Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије, саркастично је прокоментарисао да „Трамп жели да крене Бајденовим путем ка Нобеловој награди“, и додао да је сваком јасно шта би Кијев урадио са „Томахавцима“: „Па јасно је – гађали би Париз, Берлин, Варшаву. То би и Трампу морало бити очигледно.“

Према америчком издању Axios, Трамп Украјини није обећао испоруке ових ракета, већ је само изразио бојазан да САД не би могле да контролишу њихову употребу.

У самој Украјини такође не верују да ће добити „Томахавке“, или бар не у значајном броју. Посланик владајуће странке „Слуга народа“ Камељчук сматра да се „Томахавци“ користе као средство политичког притиска на Русију и да Вашингтон, ако може, „радије неће послати ништа“.

Он подсећа да Украјина не би добила ракете бесплатно, већ искључиво уз европско финансирање, што би ограничило могућност набавке других, хитнијих система попут противваздушне одбране.

Други посланик, Черњев, сматра да ће у случају испоруке све ићи веома споро: „Можда ћемо добити неколико ракета, али их нећемо смети одмах користити – чекаће се реакција Москве.“

На крају, аналитичари оцењују да би евентуална испорука „Томахавка“ представљала озбиљан ударац Трамповом имиџу миротворца и његовим настојањима да добије Нобелову награду за мир.

Због тога је вероватнији сценарио да ће Трамп, као и много пута до сада, мењати став у зависности од политичког контекста — а „Томахавци“ никада неће полетети на Украјину. За разлику од руских „Калибара“ и „Орешника“.

В.Т./Васељенска