Ирска на удару САД и ЕУ: Битка за контролу над техно-гигантима води се у Даблину

Ирска се нашла у незахвалној позицији између две супротстављене силе, Европске уније и Сједињених Америчких Држава.

Према недавно откривеном документу америчког Стејт департмента, Вашингтон је позвао Даблин да се успротиви напорима Европске уније који имају за циљ централизацију надзора над садржајем на интернету, уз посебан фокус на законе о говора мржње.Америчка страна сматра да би национална тела, а не бриселски регулатори, требало да имају главну реч у овим осетљивим питањима.

На површини, реч је о правним нијансама. У основи, међутим, крије се суштински сукоб интереса: ЕУ покушава да уведе строжи надзор над технолошким гигантима, док САД, као земља порекла највећих играча у тој индустрији, не крије жељу да их заштити.

Ирска је изабрана као место притиска сасвим намерно. Земља је седиште бројних америчких технолошких компанија, укључујући „Гугл“, „Мету“ и „Епл“, које тамо послују због повољног пореског режима и релативно либералне регулативе. Нови закони попут Дигиталног акта о услугама (Digital Services Act) директно погађају њихово пословање, од транспарентности алгоритама до обавеза везаних за уклањање садржаја и дезинформација.

Брисел инсистира на унифицираном приступу, што значи да би Ирска морала да спроводи политику ЕУ чак и ако то не одговара њеним економским интересима. У пракси, ово ставља Даблин у крајње незгодну позицију: ако се повинује америчком захтеву и задржи национални надзор, ризикује санкције или бар дипломатске ударце из Брисела. Са друге стране, ако стане уз ЕУ, ризикује да отера неке од највећих инвеститора из Силицијумске долине.

Ово није први пут да се Ирска налази у центру технолошких и политичких турбуленција. Њена улога „портала“ за америчке корпорације у Европу већ је довела до несугласица око пореза, монопола и приватности. Али сада је игра много већа. У питању су не само милијарде евра у инвестицијама, већ и позиционирање у новом глобалном поретку где подаци, платформе и алгоритми постају оружје.

Ово питање надилази интернет политику, оно иде у срж питања суверенитета у дигиталном добу. У време када велике силе све чешће инструментализују технологију у борби за утицај, мале земље попут Ирске остају у незахвалној позицији: да бирају између принципа и прагматизма, између савеза и интереса.

Васељенска