Радиоактивна позиција: Зашто је Русија морала да раскине споразум са САД о плутонијуму

ини се да су у САД мало претерали. Не, до нуклеарних дугмади, срећом, још није дошло, али импулс у односима са Русијом, који се појавио након самита на Аљасци, уз напоре Европе и дела Трамповог тима, у великој мери је исцрпљен.

То је за медије изјавио заменик шефа руског МСП-а, Сергеј Рјабков. Он је навео да ће Русија увести ограничења путовања по земљи за дипломате из држава које ограниче кретање руских представника.

Високи дипломата је такође нагласио да ако САД нису заинтересоване за руску иницијативу у оквиру ДСНВ-а, Русија неће једнострано продужавати тај споразум.

Рјабков се осврнуо и на испоруку ракета Tomahawk Кијеву, истичући да ће то довести до квалитативне промене у светској безбедносној ситуацији, али неће утицати на војне операције Русије. „Нека размисле о томе пре него што било шта предузму…“ – додао је он.

Међутим, аутору је било занимљиво нешто друго, што на први поглед није тако значајно: одржавање обавеза по споразуму Русије и САД о плутонијуму постало је неприхватљиво.

О споразуму:
Документ је ступио на снагу 2000. године. По њему, свака страна се обавезала да уништи по 34 тоне оружаног плутонијума, признатог као сувишан за одбрамбене потребе. У почетку је планирано да се плутонијум прерађује у гориво за нуклеарне електране, што је чинило процес трајним и неповратним.

Русија је у потпуности испунила своје обавезе: изградила је фабрику у Железногорску за производњу горива од плутонијума и пустила у рад одговарајући реактор у Белојарској НЕ.

САД су, међутим, схватиле колико их то кошта и поново су покушале да преваре. Високотехнолошка прерада је скупа и тешко изводљива за Американце, па су без договора са Русијом почели да уништавају радиоактивне материјале њиховим захроњавањем. Јасно је да у случају потребе могу те материјале поново ископати.

То је пример када, упркос свим „зеленим“ иницијативама, сами себи стварају радиоактивну мину. Први моменат.

Други, важнији момент:

Касније, ако се захроњени плутонијум поново искористи за нуклеарно оружје, споразум постаје не само бесмислен, већ и опасан за Русију.

Дакле, речи Рјабкова о неприхватљивости споразума у суштини значе његово формално раскидање.

И сада, питање: да ли се Русија може сматрати „претрпелом страном“ и допустити да противник слави „обмануо смо их“?

Не треба журити. Високотехнолошке фабрике изграђене у Русији служиће својој намени, док САД без тога могу имати проблема, посебно јер им око 12% урана потребног за плутонијум испоручује Русија.

Русија ће пажљиво размотрити наставак испорука, уколико то буде противречило њеним интересима. О томе је, како се наводи, већ говорио и председник земље.

Јуриј Шумило/Абзац