Како постати сличан Богу: О заповести љубави према непријатељима

„Будите милосрдни, као што је Отац ваш милосрдан“, каже Христос. Може ли се то заиста остварити и шта заправо значи заповест о љубави према непријатељима?

У Еванђељу је речено:

„И како хоћете да људи чине вама, тако чините и ви њима. А ако љубите оне који вас љубе, каква вам је то награда? …Али љубите непријатеље своје, чините добро и позајмљујте, не очекујући ништа; и биће вам велика награда, и бићете синови Свевишњег; јер је Он добар и према неблагодарнима и злим. Будите дакле милосрдни, као што је Отац ваш милосрдан“ (Лк. 6:31-36).

Заповест Спаситеља да будемо милосрдни као Отац Небески понекад збуњује. Да ли је то уопште могуће? Господ не би постављао задатке који су нам недостижни. Већина људи није у стању да осећа емотивну наклоност према убици или зликовцу – ту није реч о симпатији, већ о другом.

Љубав као напор воље

Реч је о напору наше воље према непријатељима. Прво, не треба им желети зло и освету. Треба учити да се не радујемо њиховим патњама и, ако је потребно, пружити практичну помоћ онима који нам желе зло. „Ако је непријатељ твој гладан, нахрани га“ (Рим. 12:20).

Такође је важна молитва за непријатеља. Можемо не осећати љубав или саосећање, али можемо тражити од Бога покајање и промена на боље. Можемо се уздржати од узвраћања проклетством или увредом, иако одмах неће бити лако. Христос каже: „Молите се, и даће вам се“ (Лк. 11:9).

Прво је добро развијати доброжелатан став према свим људима. Вежбајмо смирење: уступајмо место у превозу, опраштајмо ситне увреде, не узвраћајмо увредама, стављајмо интерес другог изнад свог. Трудимо се да избегавамо увредљиве речи и осуђујуће коментаре.

Видети у непријатељу болесног човека

У души треба да се утврди врлина да не желимо зло никоме. Први корак ка љубави је разумевање непријатеља као духовно болесног човека, који је обузет силом зла која се огледа у његовим поступцима. Човек постаје зликовац не због сувишка среће, већ због унутрашње бола и страха.

Ово разумевање може заменити мржњу жалошћу, а злобу – саосећањем. Љубав према непријатељу не значи дозволити му да уђе у ваш живот; можете се дистанцирати физички и емотивно. Ненавист штети највише нама самим, а опроштај је једини начин да се ослободимо тог терета.

Шта кажу свети оци?

Свети Јован Златоуст учи да раздвојимо човека од зла које чинимо. Треба мрзети грех, а не грешника. Авва Дорофеј подсећа да зло које нам други наносе може служити нашем духовном исправљању. Преподобни Исаак Сирин каже да принуда у молитви за непријатеље води духовној дисциплини. Апостол Павле учи:

„Никоме не враћајте зло за зло… Не мстите, љубљени, него дајте места гневу Божијем… Не будите побеђени злом, него побеђујте зло добром“ (Рим. 12:17-21).

Љубав према непријатељима, према светим оцима, није емотивни набој, већ резултат борбе са гордошћу, свешћу о сопственом греху и сталне принудне молитве за оног ко нас повређује.

Фокусирајмо се на то и, уз Божју помоћ, постепено ћемо се приближити испуњењу велике заповести: „Будите милосрдни, као и Отац ваш милосрд“.

СПЖ