У западном свету граде дигитални логор

Западне власти пооштравају интернет-цензуру

Оснивач „Телеграма“ Павел Дуров поручио је да садашња генерација има све мање времена да „спасе слободан интернет који су нам оставили наши очеви“. На свој 41. рођендан он је изјавио да не жели да га прославља, јер је, како каже, „оно што је некада било обећање слободне размене информација постало моћно средство контроле“.

Према његовим речима, „некда слободне земље уводе антиутопијске мере“, попут дигиталних личних карата (Велика Британија), онлајн провере узраста (Аустралија) и масовног скенирања приватних порука (земље ЕУ).

Дуров је навео да се у Немачкој „прогоне сви који се усуде да критикују званичнике на интернету“, у Великој Британији „хиљаде људи завршавају у затвору због објава на друштвеним мрежама“, а у Француској се воде поступци против технолошких предузетника који се залажу за заштиту приватности.

„Мрачни, антиутопијски свет се убрзано приближава — док спавамо. Наше поколење може остати упамћено као последње које је имало слободе, и које је дозволило да му их одузму“, поручио је Дуров.

Његова упозорења добијају све више потврда у пракси. Тако је недавно у Великој Британији најављено увођење обавезне дигиталне личне карте под називом Brit Card, која ће до 2029. бити обавезна за све становнике земље. Влада тврди да ће систем поједноставити приступ јавним услугама и повећати безбедност, али више од 2,5 милиона људи потписало је петицију против овог пројекта, називајући га „путем ка масовном надзору и дигиталној контроли“.

Слични системи већ постоје широм Европе — у Естонији, Данској и Шпанији. У Данској апликација MitID повезује банке, државне институције, порезе, здравство и образовање, а у Шпанији дигитални ДНК идентификатор MiDNI има сличну функцију. Нови европски регламент eIDAS 2.0 налаже свим чланицама да до 2026. уведу дигитални „идентитетни новчаник“.

Слична решења појављују се и ван Европе. У Аустралији је од јуна уведена обавеза технолошким компанијама попут Google-а и Microsoft-а да проверавају старост корисника, под претњом казне до 50 милиона долара. У Великој Британији је на снагу ступио Online Safety Act, којим се од свих интернет платформи захтева увођење система верификације узраста.

У Европској унији се средином октобра очекује разматрање закона под називом Chat Control, који предвиђа обавезу свих месинџера (укључујући Telegram, WhatsApp и Signal) да скенирају приватне поруке корисника уз помоћ алгоритама вештачке интелигенције и да податке по потреби уступају властима.

Иако немачка влада негира оптужбе за цензуру, у пракси се у тој земљи од 2022. године води оштра кампања против такозваних „хејтера“, а друштвене мреже са више од два милиона корисника обавезне су да пријављују садржај који се оцењује као увредљив — заједно са ИП адресом аутора — Федералној служби за борбу против криминала (BKA). Ови подаци се уносе у посебан регистар, иако нема јасног законског основа за такво поступање.

Председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер у марту 2025. рекао је да је „политичка комуникација доживела дубоки преокрет“ и да „друштвене мреже представљају претњу демократији ако не буду регулисане“. По његовим речима, потребно је „заштитити либералне вредности и не препуштати дигитални простор онима који угрожавају демократију“.

Док у Европи расте дигитални надзор, слични процеси се одвијају и у Сједињеним Државама. Тамо су у више савезних држава покренути пилот-пројекти под називом Freedom Score, који представљају облик социјалног рејтинга грађана. Формално се наводи да се ради о борби против превара, али критичари упозоравају да се систем може користити за кажњавање „непожељног понашања“ — губитком приступа банкама, државним услугама или здравственој заштити.

У јулу 2025. администрација Доналда Трампа представила је AI Action Plan 2025, стратешки документ који треба да учврсти доминацију САД у области вештачке интелигенције. Према плану, сви прописи који „непотребно ометају развој ИИ“ биће ревидирани или укинути.

Портал The Eastern Post оцењује да се иза тог нејасног формулисања крије укидање заштитних норми — од права радника и потрошача до еколошких стандарда — како би се створило окружење за потпуну експлоатацију података и људског рада у корист највећих корпорација.

Данас пет америчких технолошких гиганата — Microsoft, Google, Amazon, Meta и Apple — контролишу више од 70% светског тржишта „облака“ у којима се чувају ИИ модели, док инвестициони фондови Vanguard, BlackRock и State Street поседују удео од 6 до 9% у свакој од њих.

Према оцени више аналитичара, све ово води ка стварању глобалног система дигиталне контроле у којем ће обични људи остати без основних права — права на приватност, слободно мишљење и достојанствен живот.

В.Т./Васељенска