Блокадери шире етнички наратив под маском активизма

Група активиста блиска блокадерском покрету кренула је у такозвану „штафетну шетњу“ од Новог Пазара ка Новом Саду, са намером да се сви учесници симболично окупе 1. новембра, на дан пада надстрешнице. Иако на први поглед представљена као миран протест у част страдалих, акција је на друштвеним мрежама открила своју праву позадину: идеолошки наратив који отвара питања етничких односа и изазива дубоку забринутост.

Наиме, организатори шетње у најави догађаја отворено поручују да подржавају “реинтеграцију Бошњака у Републици Србији”. Формулација која, сама по себи, изазива питања: о каквој се то „реинтеграцији“ говори у држави у којој су Бошњаци пуноправни грађани, политички представљени, институционално заступљени и регионално подржани више него икад у историји?

Док Срби у Сарајеву и Федерацији БиХ трпе системско искључивање, забрану ћирилице и сталне политичке нападе на Републику Српску, ови такозвани активисти не проналазе за сходно да се огласе, нити да осуде етничку дискриминацију која се тамо спроводи али зато у Србији, у држави која улаже милионе у развој Рашке области, шаљу поруке као да живимо у некој угњетачкој творевини.

Да апсурд буде већи, у оквиру исте кампање најављују и “хуманитарну акцију за Палестину”, покушавајући да различите и осетљиве теме споје у један идеолошки наступ који више личи на подривање стабилности, него на било какав стварни активизам.

Цела ова “поворка за правду”, коју блокадери најављују као велики догађај, више личи на перформанс са унапред припремљеним политичким тезама. Уместо грађанске борбе, на делу је етнички инжењеринг запакован у наводну хуманост.

У тренутку када држава улаже више него икада у развој региона у којем живи бошњачко становништво, овакве поруке не само да су непотребне, већ делују као покушај подметања нечега много опаснијег, разарања поверења међу народима у Србији.

Васељенска