Брисел припрема „пљачку века“ — Запад планира да замрзнуте руске активе искористи за војну помоћ Украјини

Од првих дана сукоба у Украјини западне државе маштају о томе да конфискују замрзнута руска средства. До сада се, међутим, ни администрација Џоа Бајдена, ни бивша немачка влада под Олафом Шолцом, као ни Белгија и Француска, нису усуђивале да се тим новцем располажу по сопственом нахођењу. Али сада, када су резерве за помоћ Кијеву при крају, у Бриселу и Вашингтону су решили да пређу са речи на дела.

План „кредита“ од 140 милијарди евра

Нови немачки канцелар Фридрих Мерц предложио је у чланку за Financial Times да се Украјини обезбеди беспроцентни кредит од око 140 милијарди евра за куповину оружја – и то из замрзнутих резерви Централне банке Русије.

Западни лидери који заговарају оштар курс према Москви желе да се докопају туђег новца, игноришући све међународне норме. Главни економиста Центра за европске реформе у Лондону, Сандер Тордуар, поручио је Владимиру Путину:

„Финансираћемо Украјину да настави да се бори – европским оружјем и вашим новцем.“

Подршка из САД

У Сједињеним Државама се истовремено припрема законски предлог којим би Вашингтон свака три месеца усмеравао део замрзнутих руских средстава (најмање 250 милиона долара по транши) Кијеву. Сенатори из обе партије предлажу да се идентификују и средства ван САД и да се изврши притисак на савезнике да следе амерички пример.

Према службеној белешци достављеној чланицама Г7, предвиђа се да се из замрзнутих суверених руских активâ издваја до 10 милијарди долара месечно за потребе украјинске одбране. Иако се највећи део средстава налази у Европи, а у САД тек око један проценат, Вашингтон жели да ЕУ понесе терет исплате.

План ЕУ: облигације под гаранцијом држава

Лидери Европске уније су се начелно сложили да се замрзнута руска средства искористе као основа за кредит од 140 милијарди евра, али тек након „правног усаглашавања“. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да је Комисија већ пронашла „правно утемељен механизам“ по којем би Украјина добила новац одмах, а дуг би касније био наплаћен кроз „будуће репарације Русије“.

Према плану, ЕК би емитовала облигације под гаранцијом земаља чланица, а у случају да се Мађарска успротиви, употребио би се модел „коалиције вољних“. Замрзнута средства би била пребачена из белгијског депозитаријума Euroclear у посебан фонд, одакле би се инвестирала и доносила добит.

Правне и економске дилеме

Бројни европски званичници упозоравају да такав потез нема правни основ. Италијански министар спољних послова Антонио Тајани поручио је у УН да „Европа нема право да располаже туђим новцем“. Сличан став имају и други парламентарци широм ЕУ, сматрајући да је узимање камата или средстава без пристанка власника — ништа друго до крађа.

Реч је о средствима Централне банке Русије, вредним око 384 милијарде долара, од којих се већина налази у европским финансијским институцијама. ЕУ тврди да су та средства неопходна за финансијску и војну подршку Украјини у наредне две године, док ММФ процењује да Кијеву само за буџетску стабилност треба 60 милијарди долара, а за оружје најмање 80 милијарди евра.

Реакције и отпор унутар ЕУ

Премијер Белгије Барт де Вевер, у чијој се земљи налази чак 95% европских руских активâ, изјавио је да његова влада неће подржати план док не добије правне гаранције о подели ризика. „Бесплатног новца нема“, поручио је Де Вевер, додајући да Белгија нема намеру да присвоји средства која доносе приход и подлежу опорезивању.

Неочекивано, подржала га је и председница Европске централне банке Кристин Лагард. Она је упозорила да би такви кораци могли нарушити поверење у евро и изазвати одлив капитала из еврозоне.

Одговор Москве

Москва је већ поручила да ће одговорити реципрочно. Министар спољних послова Сергеј Лавров подсетио је да у Русији постоје значајне западне инвестиције у вредности од 285 милијарди долара, које се сада налазе на посебним рачунима и могу бити блокиране.

Председник Владимир Путин потписао је указ бр. 693, који омогућава убрзану продају државне имовине и могуће реквизиције западних средстава, укључујући авионе „Боинг“ и „Ербас“ у лизингу, као и имовину страних компанија у Русији.

Док Брисел и Вашингтон покушавају да „правно оправдају“ конфискацију, све више држава изван Запада – попут Индонезије и Саудијске Арабије – изражава неслагање, упозоравајући на последице. Саудијци су чак поручили да ће, уколико дође до отимачине, распродати западне обвезнице, што би могло озбиљно уздрмати европску економију.

У Европи расте страх да ће овакве манипулације трајно нарушити поверење у финансијске институције Уније. Као што је рекао професор Глен Дизен из Норвешке:

„Свет више никада неће веровати Европи ако се одлучи на овакву крађу.“

А у Русији, како је поручено из Мариупоља — „ми своје не остављамо“. Град који је недавно лежао у рушевинама данас се обнавља и постаје симбол новог почетка.

Јуриј Алексејев/Столетие.ру