Каркас против Барабаса: какав сигнал је Путин послао САД ратификацијом споразума са Венецуелом

У условима појачане војне напетости коју Вашингтон ствара око Венецуеле, где је могућа чак и америчка војна агресија, посебно је значајно што је у среду, 15. октобра, председник Владимир Путин поднео Државној думи на ратификацију споразум о стратешком партнерству и сарадњи са Каракасом.

Документ су у Москви 7. маја ове године потписали лидери две земље, Владимир Путин и Николас Мадуро, а парламентарци Венецуеле су га већ ратификовали 19. септембра у првом читању.

Споразум предвиђа јачање равноправног и поверљивог партнерства, стратешку сарадњу, редован политичко-дипломатски дијалог, као и ширење постојећих и стварање нових механизама координације по свим темама од двостраног интереса и актуелним међународним и регионалним питањима.

Јасна алузија на САД садржана је у одредбама о „неприхватању хегемоније у међународним пословима“. Русија и Венецуела оштро се противе једностраним принудним и ограничењима, укључујући и екстериторијалног карактера.

Посебну пажњу привлачи члан 14, који предвиђа унапређење војне сарадње у областима од обостраног интереса као важан део регионалне и глобалне безбедности. Детаљи војне сарадње нису откривени, што може изазвати забринутост, а први међу заинтересованима су САД.

Док је потписивање споразума у мају прошло скоро незапажено, најављена ратификација сада делује као намерна порука Вашингтону – сигнал о томе колико далеко Русија може ићи у заштити Венецуеле.

Последњих недеља САД систематски стварају војну хистерију, износећи оптужбе против венецуеланских власти, укључујући наводну умешаност у међународни наркотрафик. Поред тога, уз венецуеланску обалу распоређена је флота са више разарача и ударном подморницом спремном за лансирање ракета Tomahawk, а Белa кућа је најавила „рат“ против наводних наркокартела.

Америчка штампа пише о могућности копнене операције, а на бродовима чекају хиљаде маринаца. Белa кућа је чак понудила награду од 50 милиона долара за хватање председника Мадура.

Трамп је у међувремену санкционисао тајне операције ЦИА у Венецуели, које пружају агентури овлашћења за примену силе у региону Кариба. Прецизни детаљи нису објављени, али медији наводе да је могућа намера елиминације Мадура.

Основни мотив САД јесте контролa над венецуеланском нафтом, која се сматра највећом у свету, посебно сада, када потенцијална велика војна конфронтација на Блиском истоку може паралисати извоз енергената из тог региона.

Москва, са друге стране, може Венецуелу користити као асиметрични аргумент у дијалогу са Трампом, укључујући и питање Украјине. Ако САД разматрају да испоруче Кијеву ракете Tomahawk, Русија такође може рачунати на подршку својих савезника у Латинској Америци, где би оружје потенцијално могло да досегне америчку територију.

Овај потез Русије подсећа на Кубанску ракетну кризу 1962., када је СССР поставио ракете на Куби као одговор на америчке ракете у Турској, што је натерало САД да их уклоне. Сличан сигнал Москва сада шаље Вашингтону: провоцирање рата у Европи неће остати без последица, и „за океаном“ неће бити сигурно.

В.Т./Васељенска