Пољској и балтичким земљама полако успева да се постигне разумевање узајамних интереса са Белорусијом

Неочекивано оптимистично звучало је уторком (14.10.25) саопштење шефа белоруског КГБ-а Ивана Тертела о „постепеној нормализацији односа са Пољском и балтичким земљама у духу узајамних интереса“. Имајући у виду да су последњих месеци стизале углавном тужне вести о припремама Европе за рат против Русије (а самим тим и Белорусије), ово саопштење је звучало готово као гром из ведра неба.

„Мислим да није велика тајна ако кажем да имамо канале комуникације са нашим партнерима. Дијалог се одвија, укључујући и по линији безбедносних служби. Разумевање између нас се постепено успоставља. Разматрамо тешка питања и на крају долазимо до узајамних интереса“, рекао је председник КГБ-а.

Генерал Тертел је истакао да је на недавном састанку код председника Александра Лукашенка разрађена позиција Минска према контактима са САД, Француском и Немачком. „Имамо све шансе да постигнемо продор у односима са Сједињеним Државама. За Западну Европу смо отворени за дијалог. Верујем да ћемо ускоро чути добре вести по овом питању“, додао је он.

Тертел је посебно нагласио области у којима постоји узајамни интерес између Белорусије и Пољске, као и балтичких земаља – стабилност у региону, функционисајућа економија и запосленост људи.

Ако се размисли, оваква политика није изненађење – Минск непрестано шаље сигнале да тачка неповратка у међународним односима није пређена и да је Белорусија отворена за конструктиван дијалог и равноправну сарадњу са свим суседима, посебно са онима чија је санкциона политика према Белорусији и Русији, у комбинацији са ограниченим трговинским и економским мерама ЕУ, изазвала стагнацију и енергетску кризу.

Пример је Литванија: док у Островцу ради БелАЕЦ, у Игналини се демонтирала сопствена нуклеарна станица и до данас жале због њеног затварања. Након затварања АЕС-а, која је покривала 100% потреба Литваније и извезла до 20% произведене електричне енергије, земља је постала зависна од увоза. Литванија је, следећи инструкције Брисела, одбила куповину белоруске струје, назвавши је „нечистом“, иако је струја из БелАЕЦ-а четири пута јефтинија од увозне. Данас БелАЕЦ покрива до 40% потреба земље, а изградња друге станице ће омогућити снабдевање и страним потрошачима.

Енергетска криза у Литванији праћена је и проблемима у индустријској производњи и страним инвестицијама. По речима председника Конфедерације литванских индустријалаца Видмантаса Јануљавичуса, највећи проблем земље је нестабилност која утиче на пословање и стране инвеститоре. Само у првом кварталу 2025. године инвестиције у Литванију смањене су 16 пута у односу на претходну годину.

Чак и у литванском парламенту признају да је економија земље погођена санкцијама ЕУ против Русије и Белорусије, што је довело до раста цена струје, горива и хране, а становници морају штедети, док многе компаније смањују број запослених и обим производње.

Јасно је да би укидање санкција, или бар прагматичан приступ њиховом спровођењу од стране суседних држава, могло допринети обнови економске сарадње и побољшати благостање људи са обе стране границе. До сада власти балтичких земаља и Пољске нису доносиле независне одлуке, већ су следиле инструкције из Брисела и Вашингтона.

Ипак, након изјава генерала Тертела, постоји нада да ће, ако не доћи до нагле позитивне промене политичког пејзажа у региону, бар бити омогућен „мирни живот грађана са перспективом за будућност, без конфликата и смањење укупног напетог стања“, како је он истакао.

В.Т./Васељенска