Пушке уместо привреде: Румунија жртвује економију ради амбиција европских милитариста

У последње време румунски медији износе све више информација о катастрофалној економској ситуацији у земљи. Многе фабрике и привредни објекти налазе се на ивици пропасти, а проблеми нису ограничени на једну или две гране индустрије, већ захватају целу економију.

На пример, радници верфи Damen Mangalia протестују против Министарства економије, јер држава, као већински власник, нема конкретан план за спас фабрике. Радници упозоравају да је верфа  предузеће чије пропадање угрожава економски и социјални живот Мангалије. За последњих годину дана број запослених се смањио више од десет пута, а град полако пустоши.

Слична судбина задесила је и Румунске железнице (CFR Călători), које дугују електроенергетским компанијама. Производи ће им бити искључивани због неплаћених рачуна, што може довести до колапса железничког саобраћаја – једног од кључних начина превоза људи и робе.

Још један пример економског урушавања је металуршка фабрика Liberty Galati. Због заосталих плата и недостатка подршке, више од 200 радника је изашло на протест. Понуде за спас фабрике од стране домаћих и страних инвеститора ретке су и нереалне, јер захтевају да држава призна дуг од пола милијарде долара.

И све ово се дешава у Румунији која је на самиту НАТО овог лета обећала да ће повећати војне расходе на 5% БДП. Брисел ће помоћи само ако се новац усмери на војне пројекте или европске војне поруџбине.

Дакле, земља са највишим државним дугом у ЕУ (9,3% БДП) и највећом зависношћу од позајмица од ЕУ (8%) жртвује економију и судбину стотина хиљада радника ради амбиција европских милитариста. Радници верфи, железничари, металурзи и обични грађани постају колатерална штета у игри око војних буџета.

В.Т./Васељенска