Тужиоци ВЈТ у Београду напустили конференцију, председник ВСТ покушао да оправда незакониту одлуку о одбацивању пријаве тужиоца Ускоковића

Председник Високог савета тужилаштва (ВСТ) Бранко Стаменковић данас је неовлашћено, на струковној конференцији у организацији Савета која се одржава на Копаонику, у свом излагању покушао да оправда обарање кандидатуре јавног тужиоца Николе Ускоковића на изборима за будуће чланове ВСТ, дајући своје тумачење Закона о јавном тужилаштву и сагласности Правилника о управи у јавном тужилаштву, иако је само Народна скупштина овлашћена за давање аутентичних тумачења.

Према тумачењу Стаменковића, колегијум јавног тужилаштва чине само изабрани тужиоци у том јавном тужилаштву, што је у супротности са чланом 17 Правилника о упави у јавном тужилаштву који јасно каже да колегијум чине главни јавни тужилац и јавни тужиоци тог тужилаштва, као и јавни тужиоци који су привремено упућени у то јавно тужилаштво.

Овај изузетак неправилног тумачења дат је како би се срушила кандидатура Ускоковића, сигуран је наш саговорник.

Наиме, упућени тужиоци у Јавно тужилаштво за организовани криминал нису гласали на колегијуму тог тужилаштва (ЈТОК) јер је тумачено да то треба да раде на колегијуму ВЈТ у Београду – што је, понављамо, супротно Правилнику.

Током спорног Стаменковићевог излагања, Ускоковићеве колеге – тужиоци из Вишег јавног тужилаштва у Београду напустиле су конференцију у којој не желе даље да учествују јер она, према речима нашег саговорника, прети да се претвори у потпуни фијаско јер недвосмислено урушава жељену владавину права у Србији.

Да скандал буде већи, Изборна комисија ВСТ која је одбацила кандидатуру Ускоковића није у свом решењу навела право на правни лек – што је скандалозан пропуст за тако важно радно тело Савета, указао је наш извор.

Међутим, у Изборна комисија се у самом решењу позива на низ одредби Закона о јавном тужилаштву иако њени чланови добро знају да су закони прецизирани поџаконским актима – у овом случају Правилником о управи у јавном тужилаштву који је очигледно прекршен. Наш извор из правосуђа указује да је Изборна комисија направила логичку грешку која се назива „не следи „.

„Закључак изборне комисије нема никакве везе са ставовима из образложења решења о одбацивању Ускоковићеве кандидатуре. Док у образложењу селективно наводи прописе и чињенице о начину рада и гласања на колегијуму на крају изводи закључак без икакве аргументације која би повезала навене чињењенице и прописе са датим закључком. Ово је типична грешка у резоновању, која се у праву зове ‘битна повреда поступка'“, нагласио је наш извор из правосуђа.

Васељенска