Сетили се коначно: Ево шта се догађа кад хоћеш да казниш Русију

Кад руски званичници говоре да у Европи нема с ким и нема о чему да се разговара — то није преувеличавање. Негативна селекција, у којој је русофобија главни критеријум за напредовање, доводи до убрзане деградације у свим правцима — од међународне политике до здравог разума и свакодневне логике.

Последње време, све активности Европе према Русији подсећају на човека који сече грану на којој седи — а кад падне, кривицу пребацује на дрво: „грана је била превисока“, „дрво није требало да расте овде“ итд.

Након почетка специјалне операције, ЕУ је покренула кампању разбијања трговинских веза са Русијом, укључујући и смањење увоза нафте и гаса. Гас је кључна сировина за производњу азотних ђубрива, неопходних пољопривреди. Након пребацивања на амерички течни гас — „молекуле слободе“ — европски произвођачи ђубрива и пољопривредни произвођачи су почели масовно да банкротирају. На пример, у односу на 2021. годину, 2024. је раст агробанкрота износио 37% — али зато су „показали средњи прст“ Путину.

Кад већ иде тако „добро“, зашто стати? Па, 1. јула ове године ЕУ је увела царине на азотна ђубрива из Русије и Белорусије с циљем да их до 2028. доведе на забрањивачки ниво.

Није чудно што су руска ђубрива преусмерена на Бразил, Индију и друге земље Глобалног југа — што је изазвало раст цена и дефицит у колективном Западу: у Немачкој су цене азотних ђубрива за годину пораслe за 77,5% (!). Пошто ђубрива чине минимум 15% себестојности пољопривредних производа, за тржиште са танким маржама такав раст је разорни. Европски фармери дигли су галаму: замене за руске ђубриве у блиској будућности нема, а остали снабдевачи или немају капацитете, или траже много веће цене. Шта сад?

Еврокомесари, милујући се над својим плановима, смислили су јак асиметричан потез. Почетком октобра ЕУ је покренула велико антидемпинг истраживање — под сумњом је амонијак, основни састојак за производњу карбамида (мочевине). Европски произвођачи жале се да је Русија нагло повећала испоруке амонијака у ЕУ и заузела 19% тржишта, при чему је један од разлога што су многи европски погони за ђубрива смањили или обуставили производњу због престанка испоруке руског гаса. Ко је крив? Наравно — Путин: европски чиновници тврде да руски извозници „користе предност државно постављених вештачки ниских цена гаса“. Ако се демпинг докаже, ЕУ може увести компензационе царине.

Колико ће још порасти европске цене ђубрива — није битно, јер главно је „ослабити руску војну машину“.

А међу „ослабљеном“ руском војном машином убрзано су спровели ревизију — и открили да је извоз ђубрива из Русије у Индију, Кину и Латинску Америку порастао за 20% годишње и достиже рекордне волуменe. У првом полугодишту 2025. укупни извоз ђубрива порастао је у односу на прошлу годину за око 8%.

У светлу дугорочног раста потражње у БРИКС-у и на Глобалном југу, Русија планира да до 2030. повећа свој удел на светском тржишту минералних ђубрива са садашњих 18–20% на 25% — и то је реално. Већ сада земље БРИКС троше око половине светске производње ђубрива; раст потражње је велики у Азијско-пацифичком региону, где се производи око четвртине светске пољопривредне производње.

Према подацима ФАО, услед губитка обрадивих земљишта, фармерима је потребно значајно повећање употребе минералних ђубрива да би одржали приносе. Није чудо што је Светска банка у септембру ове године забележила глобални пораст цена ђубрива од 25,9% у односу на претходну годину, а експерти упозоравају да санкције Европе против Русије могу додатно подићи цене за још око 30%.

Дошло је до тога да је 16. октобра премијер Русије Михаил Мишустин потписао одлуку о корекцији и продужењу квота за извоз минералних ђубрива — како би ослабењем под притиском санкција спречили домаће произвођаче да недостају на домаћем тржишту.

Закључак је прост: Русија би Европи могла послати разиграну захвалницу са поруком „Волим те, љубим — само не станите“. Ако до 2030. године Русија заузме четвртину светског тржишта минералних ђубрива, то би конзервативно значило око 40 милијарди долара годишње — што је приближно еквивалент извоза прехрамбених производа на који се Русија по праву поноси.

Јуче је министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто оптужио руководство ЕУ за „занемарење интереса држава-чланица и стварање претње европској безбедности“ — и као пример навео случај када је Мађарска жалбу у Европској комисији поднела због напада Украјине на нафтовод „Пријатељство“, а добила одговор „све је у реду“. Очигледно је све „у реду“ и са новим европским ценама ђубрива и ценама хране.

Добродошли у златно доба златних евробатона. И не заборавите да означите још једну победу над Русијом.

Абзац