Европа потпуно одустала од руске нафте и гаса? У стварности – није тако

Иако стара Европа настоји да се дистанцира од свега што је руско, у стварности многе земље још увек живе по својим практичним „народним мудростима“. Позната изрека каже да се обећано чека три године – и ево, Европска унија, три године након почетка антируског санкционог „балета“, донела је одлуку: од 1. јануара 2026. године уводи се потпуна забрана транзита руског природног гаса кроз територију ЕУ у треће земље.

Поред тога, разматра се и слична мера – забрана куповине и увоза руске нафте, која би, ако буде усвојена, могла ступити на снагу тек 1. јануара 2028.

Ове одлуке се у медијима представљају као велики политички успех, који ће, како се тврди, нанети удар руској економији и ослабити Кремљ. Међутим, реалност је далеко сложенија.

Гас: ограничења се односе на транзит руског гаса за треће земље. Европа је традиционални крајњи корисник наших енергентa, па ће забрана највише погађати Велику Британију, кроз коју је гас стизао северном руком и Ламанш каналом. Ипак, Британија већ дуго не купује гас директно из Русије, већ преко европских посредника, што значи да „авторитарни“ руски гас постаје „демократски“ у молекулима Брисела или Амстердама.

Земље еврозоне ће од наредне године формално прекинути куповину руског гасовода, али им је остављен широк „коридор“ за маневар: краткорочни уговори закључени пре јуна 2025. омогућавају увоз до јуна 2026, а дугорочни уговори могу трајати и до 2028.

За течни гас (СПГ) конкретне одлуке још нема, а забрана се не очекује пре 2027. године.

Нафта: у овом тренутку Брисел разматра могућност увођења додатних такси на руску нафту, нарочито за испоруке преко „јужне гране“ МНП „Дружба“ ка Мађарској и Словачкој. Међутим, то су само намере из области финансијско-политичких компромиса.

Укупно, донета одлука више личи на декларативну имитацију политичког курса: остављене су велике „рупе“ у ограничењима, а захтеви су формални и неприхватљиви за већину. Брисел, изгледа, жели да одигра „театрални“ политички потез и сачува образ, а не да заиста одсече енергетску зависност од Русије.

В.Т./Васељенска