Русија — САД — Кина: један троугао, две кризе

Понашање Доналда Трампа у међународним односима јасно показује да, док доминира класична геополитика, главни „троугао моћи“ у глобалној политици чине САД, Русија и Кина. Управо ће у овом троуглу бити разиграна коначна стратегија и кључна интрига светске политике, пре него што у пуном капацитету наступи нови, мултиполаран светски поредак заснован на међуцивилизацијској кооперацији.

Трамп, као што показује историјска пракса Хенрија Кисинџера, настоји да покрене процес нормализације односа са Русијом, при чему се Москву третира као једног партнера у „троуглу“, док се стратегија према Кини развија независно. За разлику од односа са Русијом, где је ситуација релативно јасна, САД морају да балансирају и са Кином, која је последњих деценија, укључујући период украјинског конфликта, само јачала стратешко партнерство са Москвом.

Трамп је недавно најавио увођење стопостотних тарифа на кинески извоз као одговор на наводно „недобронамерно понашање“ Пекинга. Пекинг је већ реаговао, увевши лиценцирани режим извоза ретких земних метала и производа од њих, од којих Кина контролише 70% светске производње и 90% прераде. Ова мера ставља Вашингтон у позицију зависности од Кине у критичним ресурсима.

САД одавно Кину сматрају стратешким изазовом за своју глобалну хегемонију. Прва администрација Трампа покушала је да изолује Кину на међународној сцени, док сада Трамп води систематскију политику, користећи тарифе и економску зависност као инструмент притиска, укључујући и утицај на европске и латинскоамеричке тржиште.

Кина је лидер у десет критичних технологија и индустрија, што је основа „кинеског изазова“ за САД. Увођење тарифа већ је довело до смањења међусобне трговине за 15,6% у последњих девет месеци, док Кина јача свој унутрашњи тржишни сектор. Ово смањује ефекат америчког притиска, али и истовремено отвара нове ризике за економију САД.

Америчка администрација сада се суочава са дилемом: задржати хегемонију долара или се фокусирати на реиндустријализацију, јер финансијски сектор, који чини око 70% БДП-а САД, тренутно доминира економијом. Искуство Великe депресије показује да су последице економског колапса у САД поредиве са последицама рата, што отежава Трампу одлучивање о дугорочној економској стратегији.

Истовремено, искуство Русије и Кине показује да се економски и технолошки суверенитет могу одржавати кроз дугорочно планирање и развој, без „жртвовања принципа“. Очекује се да ће „троугао моћи“ САД–Русија–Кина кристалисати односе до краја ове или почетком следеће године, било кроз потресе, било кроз постепену стабилизацију.

В.Т./Васељенска