Шокантни детаљи напада испред Скупштине: Анђелковић се летос сликао са Пленковићем, вратио се у Србију пет дана пре пуцњаве

Шокантни детаљи напада испред Скупштине: Анђелковић се летос сликао са Пленковићем, вратио се у Србију пет дана пре пуцњаве

Фото: Принтскрин

Дан после напада испред Народне скупштине Србије, у јавности остају бројна питања. Нека се тичу саме безбедности, нека мотива, али највише онога што стоји иза. Чињенице су застрашујуће: мушкарац је испалио девет метака на групу људи, покушао да изазове пожар, један човек је тешко повређен, а све се одиграло у сред дана, у центру престонице.

Нападач, Владaн Анђелковић (70), у Србију се вратио из Хрватске само пет дана пре напада. Према наводима из медија, у Хрватској је боравио три и по месеца. Оно што је додатно узнемирило јавност јесте фотографија на којој се наводно види у друштву хрватског премијера Андреја Пленковића настала, како се наводи, током овог лета.

Фото: Принтскрин

Анђелковић је, након привођења, тражио да се његовој жени и ћерки, које се и даље налазе у Хрватској, јави да је „посао обављен“. Управо та реченица отворила је лавину питања и сумњи: какав посао, с ким је договорен и у чије име?

Према досадашњим информацијама, реч је о човеку који је до 1993. године радио у безбедносним структурама државе, а касније се бавио приватним пословима. Наводно, поседује некретнине у Хрватској, а можда и у Црној Гори. Поједини медији тврде да је био материјално обезбеђен, што додатно подгрева сумњу да се овде не ради о „спонтаном нападу“.

Оно што је још страшније јесте чињеница да је мета био камп испред Скупштине, место на коме се налазе људи који се противе блокадама, махом студенти и грађани који желе да се чује и другачије мишљење.

Ранјени Милан Богдановић, отац троје деце, према речима сведока, храбро је покушао да заустави нападача и тиме, највероватније, спречио још већи масакр. Управо његов поступак, како је истакнуто, показује колико је мало потребно да један човек спречи велику трагедију.

Истовремено, забрињава и атмосфера на друштвеним мрежама. Поједини актери са јавне сцене, укључујући и неке из света културе, отворено су исказивали задовољство због догађаја, збијајући неслане шале попут димљени ћаци и слично.

Све више делује да оно што се догодило испред Скупштине није био само чин појединца, већ последица атмосфере која се месецима активно градила, атмосфера подела, мржње и дехуманизације другачијег мишљења.

Потребно је расветлити целокупну позадину и политичку, и друштвену, и медијску. Треба поставити границе и повући јасну црту: шта је политика, а шта је терор. Шта је критика, а шта је позив на насиље, и ко сноси одговорност када се те границе пређу.

Васељенска