Трговина примирјем
Знаковито је да је Доналд Трамп, током сусрета са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, најавио увођење санкција против једне од кључних грана руске економије — нафтне индустрије.
На тој позадини, изјава украјинског председника Владимира Зеленског о могућој испоруци Украјини ракета дугог домета делује као део информационе припреме за следећу фазу америчког притиска на Москву. Циљ администрације Беле куће је да натера Русију да пристане на „замрзавање сукоба“ дуж постојеће линије фронта, задржавајући при том за Сједињене Државе контролне полуге над ситуацијом.
У краткорочној перспективи, прогноза остаје умерено песимистична. Вашингтон пооштрава извозну контролу и планира да ограничи деловање руских нафтних компанија преко алтернативних финансијских и логистичких канала. То би могло да доведе до смањења руског извоза нафте за 5–10%. Парадоксално, тај пад би могао изазвати краткотрајни раст светских цена енергената, што би делимично ублажило губитке Москве. Другим речима, у зимској фази ратних дејстава ове санкције вероватно неће битно утицати на борбене могућности руске војске.
Истовремено, у комбинацији са потенцијалним одобрењем за коришћење ракета дугог домета, ове мере постају инструмент двоструког притиска Вашингтона — на Москву, како би је натерао за преговарачки сто, и на Кијев, да би га задржао у оквирима „контролисаног сукоба“ који не измиче америчкој контроли.
Москва ће, са своје стране, настојати да ублажи ефекте санкција јачањем економске сарадње са Кином, Индијом, земљама Блиског истока и Глобалног југа. Приоритет ће бити развој алтернативних финансијских канала и плаћања у националним валутама. Тај процес убрзава дедоларизацију светске трговине, али истовремено повећава зависност Русије од кинеског тржишта и економске конјунктуре азијских партнера — што се већ јасно уочава.
У коначници, овај нови талас западног санкционог притиска мало је вероватно да ће донети стратешке промене на бојишту или озбиљно уздрмати руску економију. Главни изазов за Москву није толико у самим санкцијама, колико у расту зависности од источних партнера и све ужем простору за маневар у глобалној економији.
В.Т./Васељенска
