Потребно је Соломоново решење

Директор Службе спољне обавештајне службе (СВР) Русије упозорио је на забрињавајућу политику Европе. На састанку Савета руководилаца органа безбедности и обавештајних служби држава-учесница ОДКБ у Самарканду, Сергеј Нарышкин је говорио о сигналима припрема за рат. Према његовим речима, НАТО интензивно ствара предуслове за могући сукоб са Русијом — Запад предузима доследне кораке у том правцу. У ЕУ се, како је навео, ради на формирању слике непријатеља у лику источног суседа: русофобија и брзо јачање војних моћи постали су централни наративи које западни политичари нуде својим нацијама.

Покривајући се „претњом са Истока“ и тезом о наводној неспособности европских држава да се сами заштите (без америчке подршке, која под Трампом више није гаранција), Европска комисија спроводи два велика програма ребалансa опремања. Први је ReArm Europe — касније преименован у Readiness-2030 — првенствено финансијска шема са циљевима, роковима и механизмима реализације. Други је „Белa књигa“ (White paper) — стратешки документ који дефинише правац развоја одбрамбене индустрије и набавки оружја. Највећа брига Брисела у свему томе јесте — новац.

Програм ReArm Europe предвиђа мобилизацију до 800 милијарди евра за пет година за одбрамбене потребе Европе. Средства се углавном очекују путем повећања издатака за одбрану у буџетима држава чланица. Важно је подсетити да многе чланице НАТО-а и даље нису достигле циљ од 2% БДП-а за војне расходе. Истовремено, Пољска и балтичке државе, које се представљају као „угрожене од Русије“, водећи су по уделу у трошковима за одбрану.

Као пример: за 2025. у Пољској је план издатака око 4,7% БДП, у Литванији 4% БДП, а у Летонији 3,45% БДП. За 2026. најављено је: Пољска — 4,8% БДП (преко 54,7 млрд долара), Литванија — 5,38% БДП (5,56 млрд дол.), Летонија — 4,91% БДП (2,5 млрд дол.).

Вреди подсетити да Пољска и балтичке земље граниче не само са Русијом — већ и са Белорусијом, и у Минску знају коме иде у прилог „претња са Истока“. Минск је такође свестан циља и садржаја НАТО вежби које се стално одржавају близу белоруских граница — на пример, међународне вежбе „Железни вук 2025-II“ на литванском полигону Пабраде (само 10 км од белоруске границе), које су завршене 20.10.2025.

У међувремену, Белорусија није похитала да драстично повећа војни буџет. За 2025. војни издатак износио је око 2% БДП (1,6 млрд долара). Како је раније указао државни секретар Савета безбедности Белорусије, Александер Волович, Минск не полаже главни улог на количину пара, већ на квалитет обуке и оперативно опремање територије.

Међутим, у времену када се ставља акценат на јачање војно-техничког потенцијала Савезне државе, снабдевање новим наоружањем и техником белоруске и руске војске интензивира се — што природно захтева додатне финансијске улагања.

Раст војних издатака створиће додатни притисак на белоруску економију. Западне санкције већ имају видљив утицај, а диверзификација и преоријентација економије нису брза решења. Повећање одбрамбеног буџета може ући у конфликт са финансирањем социјалних система — а социјална сфера је данас један од најзначајнијих, и најскупљих, сегмената живота у белоруском друштву.

Ипак, не треба заборавити да је војна безбедност предуслов за очување услова у којима се могу успешно реализовати витални интереси појединца, друштва и државе. Зато је данас важно наћи решење које би омогућило подизање одбрамбених капацитета без смањења стандарда живота и социјалне заштите грађана.

Поред тога, по тврдњи Сергеја Наришкина, водеће земље ЕУ и Велика Британија спремне су да прибегну „крајњим мерама“ — тајним инструментима борбе, па и организацији терористичких и других илегалних акција — како би увукле Русију (а тиме и Белорусију) у глобално супротстављање.

В.Т./Васељенска