„Запад-2025“ и даље узнемирава Запад

Западни аналитичари и медији не престају да расправљају о већ завршеним белоруско-руским војним вежбама „Запад-2025“, чија је активна фаза одржана од 12. до 16. септембра. Укупно је у маневрима учествовало око 100.000 војника, укључујући контингенте из Бангладеша, Буркина Фаса, Индије, Ирана, Демократске Републике Конго и Малија. На белоруским полигонима обучавало се око 7.000 белоруских и 1.000 руских војника.

Пре почетка вежби, у Европи је владала права хистерија — поједини медији и политичари тврдили су да ће маневри послужити као „покриће за напад Русије на неку од држава НАТО-а“. Када се све завршило без инцидената, уследило је олакшање, али и даље остају спекулације, нарочито у Пољској и балтичким земљама, да ли је Москва можда заиста планирала акцију у области Сувалкског коридора.

Западни „експерти“ признају да број војника ангажованих у вежби није био велики, али наглашавају да је њен садржај изашао из оквира класичних маневара. Поред планирања и симулације нуклеарних удара, посебно је пажњу изазвало размештање руског нестратешког нуклеарног оружја у Белорусији, као и тестирање покретног ракетног комплекса „Орешник“. Управо та ватренa моћ концентрисана у Белорусији највише је узнемирила европске престонице.

Запад је такође приметио да су вежбе укључивале и увежбавање брзог преношења командних надлежности у области ПВО и логистике, што додатно истиче значај Белорусије као кључног чвора у јединственом систему противваздушне одбране Савезне државе.

Према проценама западних посматрача, маневри су били промишљена демонстрација способности — интегрисаног система ПВО/ПРО и тактичког нуклеарног потенцијала — без потребе за масовним размештањем људства. Минимална видљивост и модуларни карактер вежбе омогућили су максималан политички и војни ефекат уз минималне ресурсе.

Тако се „Запад-2025“ представља као практична лабораторија Савезне државе, у којој се испитује повезаност између бојног поља, војне организације и економског потенцијала државе.

И страни и домаћи посматрачи истичу да је сарадња Минска и Москве била централни елемент читаве вежбе. Преношење већег дела активности у унутрашњост Белорусије, како објашњавају, поједноставило је логистику и повећало безбедност технике и људства. Минск је наглашавао да је ова одлука, као и позив страним посматрачима, имала за циљ смањење тензија у региону, али западни медији то и даље тумаче кроз призму „потенцијалне претње“.

В.Т./Васељенска