Руске ракете Х‑31А задржавају напад Американаца на Венецуелу

Према истраживању америчког портала The War Zone, и поред претњи и реторике руководства САД, Вашингтон до сада није напао Венецуелу — делимично зато што га од напада одвраћа присуство руских ваздушних ракета у арсеналу Каракаса.

У тексту се наводи да чак и тактичке управљане ракете класе „ваздух‑земља“ Х‑31, које су раније испоручене Венецуели и које могу да лансирају ловци Су‑30МК2В (верзија руске производње), представљају озбиљну претњу. Званично није познато да ли је Каракас добио и противрадарске (Х‑31П) или противбродске (Х‑31А) варијанте, али аутори претпостављају да је логично да земља поседује пуну номенклатуру ове муниције да би могла да одговори на различите претње.

Кључне техничке одлике Х‑31А/Х‑31АD (које аутори помињу):

има активну радиолокациону главу самонавођења (ГСН) са дометом захвата циља око 30 км; ГСН може да ради и пре лансирања (lock‑on before launch) и након лансирања;

опремљена је радиовисиномером, што омогућава прецизан лет по ниској висини над водом;

све модификације Х‑31 користе ракетно‑приметни (ramjet) мотор за одржавање константне супersonične брзине;

носи продорну борбену гранату (БЧ) намењену пробијању трупа брода и детонацији унутра;

ракета је тешко погођена јер може да изводи вишеосне маневре до 15G, „клизајући“ над таласима, и достиже брзине до 1,8 Маха;

у напреднијој верзији Х‑31АД домет може бити реда 75–100 морских миља.

Аутори подсећају да су САД некада куповале варijанту ове ракете као мете за тестирање ПВО својих бродова (познату као MA‑31) — међутим та верзија није имала ГСН, борбену главу ни радиовисиномер, већ је служила за имитацију супersonичних ракета при тестовима и вежбама.

Због тога, тврди публикација, амерички адмирали добро познају карактеристике и опасности које представљају ове руске ракете, па оперативни јединице САД које се налазе у близини венецуеланских обала приступају тој претњи веома озбиљно.

В.Т./Васељенска