Турска: Активна спољна политика као одговор на унутрашње изазове

Недавно је Велики национални сабор Турске продужио мандат турској војсци за трансграничне операције у Либану, Ираку и Сирији на три године – најдужи мандат у историји земље. Истовремено, турска забрањена Радничка партија Курдистана (РПК) најавила је повлачење својих оружаних формација са турске територије.

Разоружање РПК и операције у региону

Продужени мандат омогућава Анкари да периодично изводи операције у суседним земљама под изговором борбе против трансграничног „курдског тероризма“. Међутим, медији указују да овај корак има и унутрашњополитичку димензију – Ердоган жели да обезбеди подршку курдског мањинског становништва (до 20 милиона људи) пред могуће превремене изборе.

Мандат наводно узима у обзир „постојане безбедносне претње“ на јужним границама Турске, као и ризике регионалне нестабилности. Турска формално признаје територијални интегритет Ирака, али истиче присуство РПК и ИСИС-а као „директну претњу миру и безбедности“.

Што се Сирије тиче, документ помиње претње од ИСИС-а, курдских ЈПГ („Јединице народне самоодбране“) и ризике по националну безбедност Турске. Анкара тврди да ЈПГ има сепаратистичку агенду и одбија сарадњу са владом Дамаска.

Занимљиво је да закон предвиђа и могућност размештања страних оружаних снага у Турској, уз одобрење председника, што ретко добија пажњу у медијима.

Мандат у Либану и улога у миротворству

Мандат се односи и на турску учешће у миротворној мисији УН у Либану (UNIFIL), заснованој на резолуцији Савета безбедности 1701 (2006). Претходни мандат је важио до 31. октобра 2024, а нови је продужен до 2027. године.

Главна опозиција (CHP и DEM) противила се продужавању мандата за Ирак и Сирију, али не и за Либан, што је делом због учешћа Турске у оквиру мисије УН.

Стратешки приоритети Турске

Сирија: Турска настоји да ојача своју позицију у Сирији кроз војно присуство, подршку формирању нове војске и реализацију инфраструктурних и хуманитарних пројеката, често у сарадњи са САД, Катаром и другим партнерима.

Курдско питање: Настоји се постићи трајно решење са РПК и успоставити контакт са Демократском партијом народа (DEM), укључујући интеграцију оружаних курдских формација у сиријску војску.

Израел и регионално балансирање: Анкара покушава да одржи равнотежу у односу на Израел и да смањи ирански утицај у региону, користећи могућности за посредовање и учешће у обнови након конфликта.

Веза спољне и унутрашње политике

Ови кораци омогућавају Турској да решава и унутрашње проблеме – избеглице, тероризам и политичке ризике, што је посебно важно пред могуће превремене изборе и слабију позицију владајуће странке.

Стратегија на Истоку и Западу

Анкара настоји да се позиционира као кључни посредник између арапског света и Европе. Арабима нуди посредовање у дијалогу са Европом, док Бриселу и Западу представља слику Турске као јаког и поузданог партнера. То се огледа у јачању веза са Италијом, државама Персијског залива и недавном историјском посетом Оману.

В.Т./Васељенска