Додик: Унитарна БиХ је обмана, браним Дејтон по сваку цену
Фото: ( © Tanjug/Robert Hegedus/MTI via AP, FILE )
Изабрани председник Републике Српске је истакао да је иза пресуде стајала идеологија, али да је његово место тамо где се брани Република Српска без обзира на цену
Судио ми је систем у којем је правосуђе постало оруђе политике, поручио је изабрани председник Републике Српске Милорад Додик у колумни за београдску „Политику“.
Додик је истакао да је иза пресуде стајала идеологија, али да је његово место тамо где се брани Република Српска без обзира на цену.
„Тај процес је био политичка представа, брутална злоупотреба правосуђа с једним циљем да се председник Републике Српске дискредитује, застраши и, ако је могуће, елиминише. Жена која ми је судила, била је егзекутор“, навео је Додик.
Када је крочио у зграду Суда БиХ, подигнуту на месту где је био логор за сарајевске Србе, знао је, како каже, да то није судски процес, већ освета.
„Знао сам да то није моје суђење – то је суђење Републици Српској. Мене су изабрали, јер у судницу нису могли да ставе милион Срба. Основ одмазде нису били параграфи, већ мржња. А ко ми је судио? Судио ми је систем у којем правосуђе постало оруђе политике. Преда мном су седели тужиоци и судије који су сви до једног били Бошњаци, што у земљи са три конститутивна народа не може бити случајно. Иза њихових пресуда није стајао закон, већ идеологија. Судија Сена Узуновић, која је водила процес, није била насумично изабрана. Њен професионални пут показује континуитет једног менталитета оног који није изашао из рата“, поручио је Додик.
Изабрани председник Републике Српске је подсетио да је она именована за судију Окружног војног суда у Мостару.
„Тада је, у истом том граду, 1992. године, живела породица Голубовић – отац и мајка, обоје наставници, и њихова два сина, Петар и Павле. Породица која је веровала да нема чега да се плаши, јер су одшколовали генерације деце, и српске и бошњачке. Остали су у свом дому верујући да људскост није нестала. Али, једног дана дошли су по њих. Стрељани су – цела породица. Павле је имао само седам година. Чудо судбине хтело је да један дечак из породице Голубовић преживи прво стрељање, рањен, али жив. Кад је покушао да потражи помоћ, полиција га је вратила онима који су пуцали, уз речи: „Нисте обавили посао до краја“. Сена Узуновић је тада била судија. Знала је за тај злочин. Знала је за многе друге. Никад ништа није учинила. Никад није подигла глас за правду убијених“, навео је Додик и додао да „иста жена сада суди њему“.
Он истиче да је његова борба за БиХ у којој се поштује оно што је договорено, а не оно што је наметнуто.
„За Републику Српску која зна да њен опстанак не угрожава никога, већ гарантује равнотежу без које ни БиХ не може опстати. Босна и Херцеговина, онаква каква је створена Дејтонским мировним споразумом, може да опстане само ако се поштује принцип равноправности три конститутивна народа и два ентитета. То није фраза, него једина формула њеног постојања. Све друго води у сукоб, јер Дејтонска БиХ није ни централизована ни унитарна држава – она је сложена заједница, рођена из рата, утемељена на компромису и договору“, објашњава Додик.
Управо су ти темељи годинама разграђивани, указује Додик, сваки пут када би се у Сарајеву, под окриљем бивших америчких администрација, уз помоћ УСАИД-а и њима сличних организација, почела градити нова идеја „грађанске БиХ“.
„То је у суштини значило покушај да се створи унитарна држава у којој би Бошњаци владали, а Срби и Хрвати били само декор у политичком позоришту. Европске бирократије, у свом колонијалном заносу, ту агенду пратиле су готово слепо. Финансирале су пројекте, медије, организације и појединце чији је задатак био да разграде Дејтон, представе Републику Српску као препреку, а мене као симбол те препреке. И зато, кад сам се нашао у ситуацији да пред судом браним Устав и законе земље чији сам председник, нисам имао дилему – моје место је тамо где се Република брани, без обзира на цену“, наводи Додик.
Подсећа да то суђење против њега није био правни процес већ брутална злоупотреба правосуђа с циљем да се он дискредитује, застраши и елиминише.
„Такви сценарији нису непознати свету. Видели смо их и у Сједињеним Америчким Државама, где су покушали да сруше Доналда Трампа политичким оптужницама; у Француској, где су прогонили Марин Ле Пен, у Румунији, Мађарској, свуда где се неко дрзне да не хода по линији коју је исцртала глобална администрација моћи. На оптуженичку клупу нису ме довели закони, већ намера да се Српској пошаље порука: ‘Можете имати институције, али ћемо вам ми у Сарајеву, уз благослов западних ментора, одлучивати о томе шта оне значе’ „, закључује Додик.
РТ
Đavolski lažeš narod „izabrani predsedniče“, ali ti više niko ne veruje, jer širiš propagandu kako si ti jedini „čuvar i patriota“ Republike Srpske i tvoja nastojanja su samo da se održiš na vlasti kako bi sačuvao ono što si pokrao tokom svoje i tvoje vladavine stranke na čijem čelu si već 25 godina, kojom si obogatio sebe i svoju porodicu. Eto sada si pristao i glavni si među zagovornicima za ulazak BiH u NATO, taj isti NATO koji je bombardovao Srbe, kako u Srbiji , na KiM, tako i srpske tetitorije u predratnoj SR BiH. Nadam se da će ova komentar pročitati i galavna urednica Vaseljenske, Vesna Veizović i objaviti ovaj moj komentar.
Mladene, potpuno ste u pravu za ovo sto govorite. Vecina ljudi to zna u Banjaluci i sirom R. Srpske. Dodik od 2006. godine diktatorski upravlja, a pri tome se najvise angazovao na svome bogacenju. Od „velikog patriote“ se pretvorio u veliku suprotnost od onoga kako se predstavlja. u R. Srpskoj narod sve teze zivi, privreda propada, a on laze i govori „o stalnom napretku, sto nije istina. Ako procitate sta o tome govori profesor Blanusa, kandidat SDS-a i opozicije za mesto predsednika R. Srpske, onda je potpuno jasno kuda vodi Dodikova politika:
https://rtvbn.com/4083793/odgovorni-za-kriminal-moraju-zavrsiti-u-zatvoruvideo
Odgovorni za kriminal moraju završiti u zatvoru (VIDEO)
„Milorad Dodik, Željka Cvijanović, Željko Kovačević, Aleksandar Džombić i Petar Đokić, to je sasvim jasno i to su ljudi koji su bili uključeni u sve ove poslove oko aranžmana sa Rašidom Serdarovim i Komsarom“, kaže Blanuša.
Republika Srpska 05.11.2025 | 20:00
Odgovorni za kriminal moraju završiti u zatvoru (VIDEO)
Radnici RiTe Ugljevik već danima štrajkuju, zahtijevajući da koncesiono polje „Ugljevik istok 2“ bude vraćeno u vlasništvo preduzeća. Tvrde da je milionska šteta nastala zbog loših ugovora i političkih odluka iz prošlosti. Kako je došlo do kolapsa u najvažnijem energetskom postrojenju u Srpskoj?
„Sigurno ima mnogo zakulisnih radnji i kao rezultat imamo ovo što nam se danas dešava. Jedan pravi ciklon, jedan tajfun koji je prohujao kroz Termoelektranu Ugljevik da smo u situaciji da Termoelektrana nema uglja da bi normalno funkcionisala, da je taj ugalj dat besplatno nekom tamo Rašidu Serdarovu i da sad pored svega iako on nije ispunio odredbe tog koncesionog ugovora njemu, odnosno toj kompaniji, treba isplatiti 240 miliona maraka“, kaže Branko Blanuša, predsjednik Odbora za energetiku SDS.
Tadašnji predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i vlasnik firme „Komsar enerdži limited“ Rašid Serdarov boravili su 27. marta 2012. godine u Ugljeviku i obišli gradilište na kojem su započeti pripremni radovi na izgradnji nove Termoelektrane „Ugljevik 3“ u čiju izgradnju će, kako je tada rečeno, biti uloženo 700 miliona evra.
„Ovih dana se finalizira ugovor za opremu, tako da će sve biti održano u dinamici koja je predviđena. Čim su se stvorili vremenski uslovi nakon zime koja je dugo trajala ovdje su počeli ozbiljni radovi i investitor nas apsolutno uvjerava u mogućnost investiranja u rokovima u kojima je predviđeno“, obećavao je tada Dodik.
A predviđeno je bilo da nova elektrana u pogon bude puštena 2014. godine. Više od deceniju kasnije, nove elektrane nema, postojeća ne radi, a strani investitor odlazi sa 240 miliona maraka. Blanuša poručuje da će odgovorni za kriminal epskih razmjera i uništavanje našeg elektroenergetskog sektora završiti u zatvoru.
„Milorad Dodik, Željka Cvijanović, Željko Kovačević, Aleksandar Džombić i Petar Đokić, to je sasvim jasno i to su ljudi koji su bili uključeni u sve ove poslove oko aranžmana sa Rašidom Serdarovim i Komsarom“, kaže Blanuša.
Da odgovorni za pljačku narodnog novca moraju u zatvor, smatraju i u PDP.
„Uzeti ugalj i najveća prirodna bogatstva dati nekom milijarderu, koji mora izgraditi termoelektranu, hidrocentralu da bi mogao da kopa ugalj, da bi mi proizvodili struju. On za 15 godina ne uradi ništa, ne postavi ni kamen temeljac. Ne uradi ništa, a Vlada mu produži koncesiju da eksploatiše naša prirodna bogatstva na našoj zemlji, po nula maraka i da ništa ne plati.
Kada ništa nije uradio, kada ništa nije izgradio, kada nas je prevario i kada je milijarder postao još veći milijarder, a usput napravio i još nekoliko milijardera oko porodice Dodik, onda Vlada poslije 15 godina platićemo 240 miliona da vratimo ono što je naše, nakon što su 15 godina ti idioti to eksploatisali“, kaže predsjednik PDP-a Draško Stanivuković.
Radnici traže smjenu kompletne uprave RiTe Ugljevik na čelu sa direktorom Dikom Cvetinovićem. On odgovara da iza zahtjeva stoje neradnici iz Sindikata uz podršku direktora Elektroprivrede Luke Petrovića.
„Najbolje da se dogovore Diko Cvjetinović i Luka Petrović ko je krivlji za stanje u Ugljeviku. Nevjerovatno je da mi imamo tolike gubitke i toliki kolaps, ne samo u Ugljeviku nego i širom sistema Elektroprivrede za koje još uvijek niko nije odgovarao“, kaže Đorđe Vučinić, narodni poslanik Liste za pravdu i red.
Dok se u RiTe Ugljevik vodi borba za opstanak, a odgovornost traži na više adresa, radnici poručuju da neće odustati dok se koncesiono polje „Istok 2“ ne vrati u vlasništvo preduzeća i dok se ne obezbijedi stabilno snabdijevanje ugljem. Bez toga, kažu, nema ni stabilne proizvodnje struje, ni budućnosti za Ugljevik.