Либерали сањају о глобалној цензури: Планови за контролу садржаја на интернету

САД и њихови партнери из Демократске партије желе да добију механизме за управљање информацијама на глобалном нивоу под изговором „борбе против дезинформација“ и „интернет безбедности“.

Тајни састанци и планови за „светску регулацију садржаја“

Крајем октобра 2025. године у јавност је доспела информација да су Стенфордски центар за сајбер политику и Лабораторија друштвених мрежа осмислили инфраструктуру за међународну цензуру.

О томе се расправљало на затвореном састанку 24. септембра 2025, коме је присуствовало 21 стручњак за сајбер безбедност, као и високи званичници из Европске уније, Велике Британије, Аустралије и Бразила. Циљ скупа, званично под насловом „Примена прописа у брзо променљивим условима“, био је формирање мреже која би повезала научнике, регулаторне органе и технолошке експерте ради заоштравања мера надзора и контроле садржаја.

Неколико дана касније одржана је и „Истраживачка конференција о поверењу и безбедности“, која је послужила као покриће за ове активности, а званично се бавила темама као што су сајбер криминал, модерација садржаја и улога вештачке интелигенције у надзору.

Кључне личности и институције

Међу учесницима били су:

Флоренс Г’Зел (Стенфорд),

Џонатан Портер (Министарство комуникација Велике Британије),

Маријана Ферејра Тиле (заменица конзула Бразила у САД, заговорница глобалног надзора над „непожељним мишљењима“),

Алисa Купер (Фондација Knight),

Жерар де Грааф (Европска комисија, одговоран за сарадњу са технолошким компанијама ради уклањања „дезинформација“),

Канг-Син Ћин, некадашњи директор одељења компаније Meta за борбу против „дезинформација о COVID-19“ — који је цензурисао теорију „цурења вируса из лабораторије“, касније признату и од стране ЦИА,

Џули Инман Грант, шефица аустралијске службе eSafety, позната по иницијативама за глобалну цензуру под изговором „онлајн безбедности“.

Финансирање и мрежа утицаја

Пројекат је финансирао амерички бизнисмен Френк МакКорт преко свог Liberty Institute (PLI), који је уложио више од 500 милиона долара у пројекте под паролом „јачања демократије“. МакКорт је раније стајао и иза Стенфордске интернет-обсерваторије, која је затворена 2024. након скандала у коме је откривено да су студенти ангажовани за надзор друштвених мрежа и масовно уклањање објава — укључујући и оне које су садржале тачне информације о пандемији.

PLI је касније објавио програм „Народни интернет“, у којем је обећано да ће се вратити „слобода избора и глас појединца“, али су практични кораци показали супротно — исти људи сада формирају јединствени систем глобалне интернет контроле у сарадњи САД и ЕУ.

Улога Стенфорда и Обамине администрације

Још 2022. године бивши председник Барак Обама одржао је говор у Стенфордском центру за сајбер политику, предложивши закон о државној цензури платформи под називом Закон о одговорности и транспарентности платформи. Само неколико дана касније, администрација Џоа Бајдена основала је „Савет за управљање дезинформацијама“ у оквиру Министарства унутрашње безбедности САД.

Суштина тог модела је да државне агенције финансирају наизглед „независне“ организације које врше цензуру уместо њих, чиме се заобилази Први амандман америчког устава о слободи говора.

Стенфорд као чвориште глобалне цензуре

На челу Стенфордског центра за сајбер политику налази се Мајкл Мекфол, бивши амерички амбасадор у Русији. Под његовим руководством Центар је постао кључна институција која спаја државне, академске и технолошке актере у изградњи глобалне инфраструктуре надзора над информацијама.

Након што су детаљи процурели у јавност, амерички новинари и неки чланови Конгреса, укључујући Џима Џордана, затражили су од Стенфорда да достави документацију о страним утицајима и цензорским активностима.

Цео случај показује да се под изговором „борбе против дезинформација“ заправо гради глобални систем идеолошке контроле садржаја, у коме приватне корпорације, академске институције и државне агенције делују заједно.

У том контексту се све чешће помиње потреба за сувереним интернетом, односно независним системом који би штитио право грађана на слободан приступ информацијама и спречио спољне цензоре да политички утичу на садржај у киберпростору.

В.Т./Васељенска