Патолошка мржња према Вучићу — кад се антисрпска хистерија проглашава новинарством

Последњих година, у дијелу црногорских медија, име Александра Вучића појављује се готово свакодневно — често као симбол политичке моћи, али све чешће и као омиљена мета. Уместо аналитичких текстова и аргумената, јавни простор све више испуњавају наслови пуни инсинуација, подсмијеха и политичког набоја.

Један од најилустративнијих примјера јесте насловна страна са великим натписом „Нечитак Вучићев потпис“, објављена у контексту протеста у Црној Гори. Пратећи текст доводи у питање улогу Србије у догађајима, а у поднасловима се цитирају изјаве да је, наводно, „Вучићева домаћа послуга ентузијастично одговорила на његов политички миг“. Такав рјечник не оставља простор за сумњу — више се не ради о новинарству, него о политичком суду.

И то није изолован случај. На порталу Vijesti, често се могу наћи коментари попут оног: „Вучићу гори у Србији, па му треба мало хаоса по Црној Гори“. Портал CDM објављивао је више наслова у којима се Вучић представља као извор нестабилности у региону, а у тексту под насловом „Срамни напад предсједника Србије“ чак се користи језик који прелази границу политичке критике.

На Порталу Аналитика, тврди се да су „поједини медији у Црној Гори под Вучићевом контролом“ и да Србија „обликује јавно мњење у сусједству преко медијских структура“. Иако се ради о ставовима саговорника, тон текста сугерише шире неповјерење према свему што долази из Београда.

На другој страни, Aktuelno иде корак даље, користећи изразе попут „српски великодржавни пројекат“ и „режимски медији“ када говори о Србији и њеном председнику. Овакви наслови граде атмосферу у којој је критика замјењена конфронтацијом, а Вучић симболично постаје „кривац за све“.

Када се све сабере, јасно је да однос дијела црногорских медија према Вучићу већ одавно није само питање политике, него и симболички одраз унутрашњих подјела. Извјештавање се претвара у надметање за публику — што више критике према Београду, то више поена у унутрашњем политичком маркетингу.

Међутим, медији би требало да остану изнад дневне политике. Јер кад новинарство постане алат за обрачун, губи се суштина — истина и јавни интерес. И управо ту, у начину на који се пише о Вучићу, видимо најбољу слику тога колико је регион још далеко од зрелог, професионалног и уравнотеженог медијског простора.

ИН4С