„Пр­љав веш” иде пред свет­ску јав­ност у Стра­збур

Од­лу­ка Устав­ног су­да БиХ ко­јом је по­твр­ђе­на пре­су­да Су­да БиХ про­тив Ми­ло­ра­да До­ди­ка о за­бра­ни по­ли­тич­ког де­ло­ва­ња на шест го­ди­на, на осно­ву ко­је му је од­у­зет ман­дат пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске, не пре­ста­је да иза­зи­ва та­ла­са­ње. Са­ра­јев­ско пра­во­су­ђе по­ни­шти­ло је во­љу гра­ђа­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске и на­ло­жи­ло да се по­но­во иза­ђе на би­ра­ли­шта, овај пут без пра­ва До­ди­ка на кан­ди­да­ту­ру јер ни­је по­што­вао од­лу­ке су­пер­ви­зо­ра Кри­сти­ја­на Шми­та, ко­ји ни­је име­но­ван ре­зо­лу­ци­јом Са­ве­та без­бед­но­сти УН, ка­ко то про­пи­су­је Деј­тон­ски спо­ра­зум.

До­ди­ко­ва од­бра­на на­ја­ви­ла је да ће прав­ду по­тра­жи­ти у Стра­збу­ру на­кон што про­у­чи од­лу­ку Устав­ног су­да БиХ ко­ја је об­ја­вље­на на 80 стра­на.

„Устав­ни суд БиХ је сво­јом од­лу­ком по­ка­зао да је БиХ зад­ња ко­ло­ни­ја у све­ту и да на­ро­ди ни­су су­ве­ре­ни”, ка­же про­фе­сор устав­ног пра­ва Ра­до­мир Лу­кић.

Он је по­ја­снио да прав­но уте­ме­ље­на од­лу­ка мо­ра да по­чи­ва на чи­ње­ни­ци шта је за­кон из Чла­на 7. Европ­ске кон­вен­ци­је.

„За­кон је из­раз на­род­ног су­ве­ре­ни­те­та и во­ље на­ро­да, би­ло кроз ре­фе­рен­дум или кроз во­љу иза­бра­них пред­став­нич­ких те­ла. Ни­шта дру­го и не мо­же би­ти за­кон у сми­слу мо­дер­не др­жа­ве и мо­дер­ног пра­ва, све су то де­кре­ти”, ис­та­као је Лу­кић, по­зи­ва­ју­ћи се на чи­ње­ни­цу да је Устав­ни суд БиХ про­це­нио ис­прав­ним што се До­ди­ку су­ди­ло на осно­ву из­ме­на Кри­вич­ног за­ко­на БиХ ко­је је на­мет­нуо Шмит.

Прав­ни­ци на­во­де ка­ко Европ­ском су­ду за људ­ска пра­ва у Стра­збу­ру тре­ба две до три го­ди­не да раз­мо­три апе­ла­ци­ју, али про­це­њу­ју да у овом слу­ча­ју по­сто­је еле­мен­ти хит­но­сти. Ка­ко на­во­ди прав­ни пред­став­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ла­зар Стје­па­но­вић „сав пр­љав веш ће би­ти по­слат у Стра­збур и свет­ска јав­ност има­ће при­ли­ку да ви­ди ко и ка­ко до­но­си за­ко­не у БиХ”.

Он оче­ку­је да ће Европ­ски суд при­хва­ти­ти апли­ка­ци­ју и до­не­ти од­лу­ку да се она усво­ји, а на­кон то­га је про­це­ду­ра да се на­ло­жи др­жа­ви ко­ја је по­вре­ди­ла кон­вен­ци­ју да пре­ду­зме од­ре­ђе­не ме­ре. „Да ли оп­ште или ин­ди­ви­ду­ал­не ме­ре, у прав­цу да из­ме­ни за­ко­но­дав­ство, или у по­гле­ду ин­ди­ви­ду­ал­них ме­ра да се по­но­ви по­сту­пак уко­ли­ко је то мо­гу­ће у за­ко­но­дав­ству те др­жа­ве ко­ја је по­вре­ди­ла пра­ва про­пи­са­на Кон­вен­ци­јом”, ис­та­као је Стје­па­но­вић и про­це­нио да су ве­ли­ке шан­се да апе­ла­ци­ја обо­ри од­лу­ке из Са­ра­је­ва уко­ли­ко се Европ­ски суд бу­де при­др­жа­вао кон­вен­ци­ја. „Увек се вра­ћа­мо на анекс 10 и по­тре­бу до­би­ја­ња са­гла­сно­сти Са­ве­та без­бед­но­сти УН за име­но­ва­ње ви­со­ког пред­став­ни­ка, а зна­мо да њу Шмит ни­ка­да ни­је до­био и то ће прав­ни тим об­ја­сни­ти и обра­зло­жи­ти. Ка­да све са­бе­ре­те и су­ми­ра­те мо­же­те до­ћи до за­кључ­ка да је Устав­ни суд уки­нуо во­љу гра­ђа­на БиХ”, за­кљу­чио је Стје­па­но­вић.

Аси­стент на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду Алек­са Ни­ко­лић ис­та­као је да ће про­цес у Стар­збу­ру до­при­не­ти прав­ној ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ји це­лог слу­ча­ја и би­ти од­лич­на при­ли­ка да се раз­об­ли­чи прав­на нео­сно­ва­ност на­мет­ну­тих од­лу­ка Кри­сти­ја­на Шми­та. „Отва­ра се мо­гућ­ност да се у Стра­збу­ру ука­же да у европ­ском де­мо­крат­ском по­рет­ку не по­сто­ји пре­се­дан да по­је­ди­нац по­ли­тич­ком во­љом до­но­си за­ко­не, а ин­сти­ту­ци­је кри­вич­но го­не оне ко­ји на то ука­жу. Ова те­ма при­лич­но за­ни­ма ши­ру струч­ну јав­ност”, на­во­ди Ни­ко­лић, пре­но­си Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја РС.

Он оце­њу­је да је из­у­зет­но је ва­жно ди­пло­мат­ским пу­тем ука­за­ти да је од­лу­ка кр­њег Устав­ног су­да у су­прот­но­сти не са­мо са устав­но­прав­ним на­че­ли­ма, већ и са са­мим прин­ци­пи­ма аме­рич­ке спољ­не по­ли­ти­ке у ре­ги­о­ну, ко­ја је, ка­ко на­во­ди, то­ком по­след­ње три де­це­ни­је, бар де­кла­ра­тив­но, ин­си­сти­ра­ла на очу­ва­њу деј­тон­ске рав­но­те­же. Он ис­ти­че да упра­во за­то овај пре­се­дан има ши­ри зна­чај од уну­тра­шњег спо­ра у БиХ и „пред­ста­вља тест до­след­но­сти ме­ђу­на­род­них га­ра­на­та Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма и њи­хо­ве спрем­но­сти да бра­не по­ре­дак ко­ји су са­ми ус­по­ста­ви­ли”.

Ни­ко­лић је на­гла­сио да нај­но­ви­ја од­лу­ка кр­њег Устав­ног су­да БиХ пред­ста­вља сво­је­вр­сни прав­ни и ин­сти­ту­ци­о­нал­ни пре­се­дан ко­ји, уме­сто да учвр­сти вла­да­ви­ну пра­ва, по­твр­ђу­је те­зу да овај ор­ган де­лу­је као пар екс­е­ланс по­ли­тич­ки.

„Устав­ни суд БиХ би да је по­сту­пао у скла­ду са пра­вом, а не под ути­ца­јем по­ли­ти­ке, мо­рао при­ме­ни­ти на­че­ло хи­је­рар­хи­је прав­них ака­та, пре­ма ко­јем је устав ен­ти­те­та, у овом слу­ча­ју Устав Ре­пу­бли­ке Срп­ске, акт ви­ше од­но­сно ја­че прав­не сна­ге од би­ло ког за­ко­на до­не­тог на ни­воу БиХ”, ис­та­као је Ни­ко­лић и под­се­тио да је Устав­ни суд БиХ 2016. го­ди­не за­у­зео упра­во та­кав став, то јест да за­кон БиХ не мо­же да де­ро­ги­ра устав­ну нор­му ен­ти­те­та. По­сту­па­ју­ћи су­прот­но вла­сти­тој прак­си, до­да­је он, суд је по­ка­зао да је „по­ли­тич­ки при­ти­сак над­вла­дао прав­ну ар­гу­мен­та­ци­ју”.

Политика