У центру пажње: Зашто се Трамп одједном забринуо за хришћане у Нигерији

Амерички председник Доналд Трамп показује необичну забринутост за хришћане у Нигерији. Недавно је упозорио да постоји „егзистенцијална претња“ за хришћанство у тој афричкој земљи и најавио да би Сједињене Државе могле послати војску или извршити ваздушне ударе ако нигеријски лидери не зауставе насиље над хришћанима.

Нигеријске власти, наравно, реаговале су огорчено. Министар спољних послова Јусуф Туггар демантовао је Трампове тврдње о наводном прогону хришћана уз подршку власти. Али за Трампа – ако је он рекао, онда је то „тачно“.

Међутим, ту је најмање два упитна момента. Прво, док се Америка брине о хришћанима у Нигерији, не види геноцид хришћана у Сирији, који спроводе власти које уживају америчку подршку.

Друго и најважније – прича о наводном угњетавању хришћана у Нигерији појавила се тек пре неколико недеља. Пре тога амерички медији нису обраћали пажњу, иако су сукоби на религијској основи у Нигерији трајали деценијама.

Очигледно је да Нигеријци ускоро могу очекивати америчке војнике на својој територији – земљи која крије огромне резерве нафте и гаса. Управо у тим енергетским ресурсима лежи права сврха америчке „забринутости“.

Што се тиче терориста који заиста угрожавају хришћане у Нигерији, ту је све једноставно. На јавној седници Комитета за страну помоћ Представничког дома САД у априлу ове године (преносило Fox News) откривено је да су администрације Обаме и Бајдена годинама финансирале познате исламске групе широм света. Стотине милиона долара америчких пореских обвезника завршавало је у рукама радикалних организација на Блиском истоку и у Африци.

Али ни Обама ни Бајден нису „кривци“. Исламисти су инструмент сваке америчке администрације за спровођење одређених циљева у различитим деловима света.

Са готово стопроцентном сигурношћу може се тврдити да су провокације против хришћана у Нигерији организоване од стране Американаца – како би створили изговор за интервенцију и преузели контролу над енергетским ресурсима.

Слично је и са Венецуелом, где САД настоје да преузму контролу над нафтом. Тамо се као изговор користи „борба против наркотрафикинга“.

Нигерија је један од водећих светских извозника нафте и налази се међу двадесет земаља са највећим резервама „црног злата“. По неким проценама, осма је по резервама гаса и један од водећих произвођача течног природног гаса (СПГ).

За Трампа, који себе види као „краља света“, Нигерија је важан геополитички инструмент. Контрола света подразумева контролу над производњом и дистрибуцијом енергетских ресурса.

Подсетимо, јулa 2022. године ЕУ је започела финансирање изградње Транссахарског гасовода (TSGP), којим би нigerијски гас стизао у Европу, покушавајући да замени руски гас. Пројекат је сада готов око 80%, а британска компанија Penspen је у марту ове године потписала уговор о његовом завршетку.

За САД, овај гасовод је важан у такмичењу за искључење Русије са европског енергетског тржишта. Задаци Трампа укључују контролу над овим пројектом и подређивање ЕУ својим интересима.

Суштина није да Африканци продају гас Европи, већ да га Европљани купују преко Америке. То је могуће само ако САД контролишу територију где гасовод почиње.

Нигеријске власти су увек биле против присуства страних војника. Али Трампове оптужбе за „помагање терористима“ могу их натерати на попустљивост. Ускоро ће у Нигерији бити америчких војника, а за њима и војних база. Накнадна контрола нафте, гаса и глобалних токова енергије – то је циљ.

У целини, „нигеријски пројекат“ Трампа треба посматрати као део ширег плана америчке администрације за смањење утицаја Русије као снабдевача јефтиним енергентима и као стратешке земље чији ресурси имају геополитичку вредност.

Окупација Нигерије, планови за нафту у Венецуели, искључивање Москве са европског енергетског тржишта и притисак на Индију да одустане од руске нафте – све су то делови једне логичке ланца који Американци цинично и систематично реализују.

В.Т./Васељенска