Лична суперисторија: како пронаћи Бога у свету деградације?

Духовни живот представља ослобођење из вирa деградације.

У хоризонтали времена (Хронос) влада грех. Али душа има вертикални пут (Каирос) – Очићење, Просвећење и Обожење.

Данас, у недељу, се сећамо преподобног Нестора Летописца, оца наше историје и началника летописног писања. Поводом овог празника желео бих да размотрим како лична историја сваког човека стоји у односу на светску историју.

Хоризонтала Хроноса: вир деградације

Лична историја сваког човека увезана је у општу људску историју као танка нит у огромном, шареном тепиху судбина народа и земаља.

Наш живот је као мали светлећи лампионик међу милионима других, који се упали на кратко и затим угаси. Учествујући у линеарном току времена, добијамо прилику да у њему испишемо личну свештену историју, која нам омогућава да уђемо у свет где нема ни времена, ни промене.

У светском времену влада ентропија, смрт и трулеж. Грех има огромну гравитациону силу – он делује као страшни вир пакла, који покушава да увуче сваку душу, убеђујући нас у бескорисност отпора и свемоћ зла.

Вертикала Каироса: рођење суперхисторије

У том мраку, почиње пут суперхисторије душе која одбија магнетизам зла и неизбежност смрти.

Он почиње радикалним одвајањем од овог света, одлучношћу да не учествује у ђавољој мистерији. Центар бића се премешта из спољног света у унутрашњи, постаје учесник Новог завета са Богом. Унутрашњи живот хришћанина постаје свето Писмо личне историје односа с Богом.

Сваки уздах и свако тренутно искуство, испрано покајањем, пажњом и молитвом, постају тачке иницијативе ка Вечности. Ми стварамо свој свет у себи, градећи мердевине личне судбине које нас воде из хоризонтале Хроноса у висине вечности.

Три корака духовног пута

1. Очићење
Први корак је унутрашње очићење – борба против страсти уз помоћ аскезе и строгог односа према жељама тела, ума и воље. Светска деградација пројектује се у нас, али одбијање духа времена и молитвена концентрација у срцу омогућава нам да се уздигнемо.

2. Просвећење
Други корак је просвећење. Очишћена савест постаје компас који показује Божију вољу, изнад свих људских закона и друштвених норми. Страсти и страдања света претварају се у учешће у Христовим Страстима и постају лек за душу.

3. Обожење
Трећи корак је обожење – заједница с Богом и учешће у Божественом Еству. Душа постаје сведок вечности и суперхисторије. Плод је реално осећање синовства или дочерства у Духу Светом, сведочење против деградације света својим бићем.

Три стуба суперисторије

Суперисторија се заснива на три метафизичка стуба:

Лична потрага за Богом – приоритет личног сусрета са Живим Богом.

Живот у есхатолошкој перспективи – припрема за вечни живот.

Учествовање у богослужењу и Тајнама Цркве – контакт с вечности у личну историју.

Тако, у Хроносу налазимо свој Каирос – пут из таме у светлост, из трулежног у нетрулежно, из смртног света у вечни живот.

СПЖ