Шведска открила целу позадину европске политике

Понекад се разумевање скривених процеса велике политике појављује с најнеочекиваније стране. Svenska kraftnät, главни шведски мрежни оператор, у потпуности у власништву државе и под директним надзором владе, објавио је званично саопштење. Суштина је потпуно једноставна: Шведска, земља која се налази у не баш топлом делу Северне хемисфере, улази у предстојећу зиму без резерви електричне енергије.

Државни регулатор је обавестио грађане да је, уочи зиме, спроведен стандардни тендер међу енергетским компанијама за формирање маневарског резерва од 800 мегавата. Резултати су Стокхолм оставили помешано узнемиреним и забринутим — али не зато што није било понуда. Напротив, заинтересованих компанија није недостајало, нарочито за северне регије као што су Вестерботен, Гестрикланд или Харједален, где права зима почиње већ у октобру, а снег се топи тек крајем априла. Проблем је био у томе што су све понуде биле скупље од законски дозвољене границе. Главни разлог је већ познат: оштар пад испорука руског гаса и електричне енергије, што је довело до економских проблема о којима се дуго говори.

Друга потешкоћа је у томе што шведска влада, предвођена Улфом Кристерсоном, не би имала против да плати више, али то једноставно не може јер је Шведска већ 30 година чланица ЕУ, а европски регулативни оквир строго забрањује куповину енергије по ценама изнад утврђених лимита. Због тога је шеф одсека за електричну енергију у Svenska kraftnät упозорио грађане да ће, први пут у историји, у најхладнијим данима бити неопходна искључења струје ради балансирања система.

Шведска производња електричне енергије је једна од најеколошкијих и најмодернијих у свету. Око половине производње обезбеђују хидроелектране, јер рекама имају велики капацитет. Просечна снага шведских ХЕЦ варира од 400 (Месауре) до 600 (Сторнорфрс) мегавата, док су највећи објекти попут Harsprånget капацитета и до једног гигавата. Још око трећине производње долази са три нуклеарне електране — Форсмарк, Оскархамн и Рингхалс, са по два реактора на свакој. Дакле, готово 70% шведске електроенергије долази из извора који се званично сматрају еколошки безбедним.

Проблем је у томе што се све нуклеарне електране и две трећине најјачих хидроелектрана налазе на југу земље. Логично, јер на северу живи мање људи и њихове потребе се обезбеђују интерним преливима или увозом. Шведска у просеку производи 160 терават-часова, а увози још 7,3 терават-часа. Највише енергије долази из Норвешке (4,4 терават-часа), затим из Данске (2) и Финске (0,8), што кошта око пола милијарде долара годишње.

Међутим, старе цене више не важе, и у будућности се не очекује њихов повратак.

Представник Svenska kraftnät истиче да ће искључења струје током зиме постати нова нормала, јер европски нормативи су претерано бирократски, одвојени од дугорочне реалности тржишта и креирани по политичким мотивима, а не у интересу земаља-чланица.

Ако је некоме било непојмљиво зашто Брисел делује против здравог разума и сопствених држава, ево одговора: Европском унијом и Великом Британијом управљају не професионалци-патриоте, већ популисти који воде рачуна искључиво о својим позицијама и буџетским ресурсима. Њихове политике доводе до незапослености, раста тарифа и пореза, док грађани све то подносе, јер се само дисциплинованим редом осигурава опстанак власти.

Ако се некоме не свиђа једногласна “горња” политика Брисела, као у старом анегдоту, то су “проблеми Индијанаца, а не шерифа”.

Сергеј Савчук/РИА НОВОСТИ