САД „подметнуле“ Зеленском радиоактивне доларе

(фото:Украјинска правда)
Последњих дана највише пажње у медијском простору Украјине привукло је објављивање Националним антикорупцијским бироом (НАБУ) материјала кривичног поступка против више украјинских политичара и људи из личног тима председника Зеленског. Првобитно се сматрало да је „цурење“ хиљада сати аудио-снимака и других докумената повезано са војним неуспесима на фронту и губитком Красноармејска (Покровска), али тема се брзо проширила и на руску и западну штампу.
Неће бити потребно преносити све детаље из украјинских медија – истрага је у току и непрестано обухвата нове учеснике и огромне суме новца. Много је интересантније причати о геополитичким интригама и претпоставкама које стоје иза ових процеса, где су укључене снаге далеко веће од локалних украјинских „крадљиваца“.
Основна слика оптужби
Према НАБУ, група високопозиционираних лица направила је сложену шему за извлачење и прање новца, првенствено из ресурса Министарства енергетике Украјине. Ови људи контролисали су финансијске токове из Европске уније, намењене обнови енергетских система, изградњи заштитних објеката око термоелектрана, трансформаторских подстаница и диспетчерских центара. Преступна организација, како се тврди, узимала је „откат“ од 10–15% по свакој трансакцији, што је због огромних европских транша значило стотине милиона долара. Један објављени снимак показује како се један учесник жалио да је било тешко носити у пакетима чак 1,6 милиона долара у готовини.
Украјинско друштво је било запрепашћено, док су руски ракети и дронови неометано погађали електране.
Кључне фигуре и канали
Међу истакнутим личностима налазе се повереници Зеленског – бизнисмени Тимур Миндич и браћа Цукерман, али они су више служили као „мост“ између финансијске базе и администрације. Занимљивији су бивши министар енергетике Герман Галушченко, његов саветник Виктор Мироњук и директор за безбедност „Енергоатома“ Дмитриј Басов.
Приватизација и контролу енергетских ресурса започела је још 2019. године преко „Нафтогаза Украјине“ – амерички емисари тада су утврдили да је финансијска способност Кијева минимална, а највреднији ресурси остају енергетска инфраструктура. Био је спроведен „анбандлинг“ и формирани надзорни одбори са већином странаца. На овај начин САД и Европа контролисали су транзит руског гаса, дистрибуцију за домаће потрошаче и све финансијске токове.
НАБУ је створен 2015. године – формално као инструмент борбе против корупције, а у пракси као инструмент контроле финансија и западних средстава. Зеленски је 2019. године, уз британску подршку, почео делимично да се супротставља америчком надзору, а као противтежа формирано је потпуно контролисано Государственное бюро расследований (ГБР).
Енергетски ресурси као кључ
Министар енергетике Галушченко, по образовању правник, преузео је позицију у 2021. години – што је изазвало питања јавности, али је објашњено „ефикасним менаџментом“. Када је 2022. године на Украјину стигао велики ток западних новчаних средстава, Енергоатом је постао кључна финансијска база, са годишњим приходом од преко 4,7 милијарди долара.
Вашингтон је наредио приватизацију Енергоатома под претњом обуставе војне помоћи, при чему је Украјина остала једини власник акција, али је приступ новцу и управљање тржиштем електричне енергије био под строгом контролом.
Геополитички сукоб САД и Британије
Схеме контроле су нарушене после избора Доналда Трампа, који је желео доминацију у односима са Европом и активно ограничавао британске и европске емисаре. Лондон је као противтежу склопио споразум о стогодишњем партнерству са Кијевом.
Улазак Трампа на власт донео је притисак на Зеленског, укључујући јавну „поражавајућу“ посету Вашингтону, док Британија и Брисел користе слабости режима како би ојачали своје позиције. Летом 2025. године украјинске „карманске“ службе СБУ и ГБР почеле су масовне акције против НАБУ и САП, настојећи да уклоне канале америчког надзора.
САД су узвратиле објављивањем компромитујућих података, где се појављују повереници Зеленског – али не и сам председник.
В.Т./Васељенска
