Лекс специјалис између правне прецизности и политичке манипулације

Lex specialis (лат.) – у ужем значењу: „посебан закон”; у ширем значењу: правна норма која уређује посебну, уско одређену ситуацију, дајући јој предност у примени у односу на опште прописе. У правној техници овај појам означава решење за случај када два прописа стоје у међусобном односу општег и посебног. Правило Lex specialis derogat legi generali потиче из римског права и описује ситуацију у којој, када два закона правно уређују исто питање, предност има онај који уређује конкретну и уску материју (lex specialis), а не општи закон који прописује само општа правила (lex generalis).

Римски корени лекс специјалиса

У римском праву посебним законима су се уређивале ситуације које опште норме нису могле прецизно да обухвате. Чувени римски правници нису ово правило створили да би заобишли право, већ да би га учинили прецизнијим: тамо где општа норма није довољна, посебна норма уређује конкретан случај и спречава несигурност. Рим је, тако, за сваку нову провинцију доносио lex provinciae – посебан закон који је важио само за поједину провинцију, попут Сицилије, Македоније, Египта, уређујући порезе, судство и управу као изузетак у односу на опште право. Римски сенат је доносио чак и законе за поједине личности, као што су Lex Gabinia или Lex Manilia, јер су изузетне околности – попут рата против пирата који су харали Средоземљем или против понтског краља Митридата – захтевале брза, јасно дефинисана и персонализована овлашћења, каква општи закони нису могли ефикасно да обезбеде. Сви ти примери показују да је употреба посебног закона – што данас видимо у Немачкој, Француској, Великој Британији, као и у многим другим државама – дубоко укорењена у најстаријој правној традицији Европе.

Лекс специјалис у савременим државама

у савременим државамаУ савременим државама лекс специјалис је стандардни правни инструмент. Наведимо тек неке примере: Немачка је усвојила Berlinförderungsgesetz ради подстицаја развоја Берлина и посебне норме у оквиру енергетског законодавства за важну инфраструктуру. Француска је доношењем посебног закона (Loi n° 2019-803) установила убрзани режим за обнову катедрале Нотр Дам, док је другим посебним законом (Loi relative au Grand Paris) поставила правни оквир за мегапројекат „Велики Париз”. У Италији, лекс специјалис (Legge Speciale per Venezia) одређује посебан статус и заштиту Венеције, а посебан закон (Legge Obiettivo) усвојен је и како би се убрзали стратешки инфраструктурни радови. Велика Британија, по потреби, прибегава посебним законима, под називом „special acts”, попут Crossrail Act 2008 или HS2 Act, који омогућавају изградњу великих транспортних система ван уобичајених регулаторних ограничења. У Сједињеним Државама, акти као што су Base Realignment and Closure Act (BRAC) или специјални закони за обнову после катастрофа, попут Hurricane Sandy Relief Act, уводе прецизна правила и изузетке у односу на општи правни режим.

У новије време и Србија је донела више посебних закона у области уређења земљишта. Закон о поступку уписа у катастар из 2018. године, као лекс специјалис у односу на Закон о општем управном поступку, знатно је убрзао и поједноставио процедуре уписа непокретности, док је новоусвојени закон о евидентирању објеката без дозволе успоставио изузетак од уобичајених правила уписа својине и тиме увео ефикасан механизам за решавање вишедеценијског проблема „дивље” градње.

Уместо вишегодишњег „шетања” предмета између институција, посебан закон правно уређује, скраћује рокове и јасно дефинише надлежности. Тако се уместо правне магле добија правни ред – што је и суштина добро уређене државе. Управо зато се лекс специјалис сматра квалитетнијим решењем за сложена питања од уредаба које доносе владе – јер га доноси парламент, највиши орган законодавне власти, са вишим степеном институционалне контроле и знатно мањим простором за произвољност.

Случај Генералштаба као пример примене лекс специјалиса

Када се ова логика пренесе на случај Генералштаба, ствари постају много јасније. Та локација није обична парцела, већ један од најосетљивијих простора у центру Београда. Баш зато је доношење лекс специјалиса најчистије, најпрозирније и правно најсигурније решење. Уместо мешавине различитих прописа и произвољног тумачења, постоји један, јасан закон који одређује како се приступа уређењу те локације, под којим условима и са каквом одговорношћу.

Ипак, део играча на политичкој сцени покушава да читаву ствар представи као опасан преседан. Парадоксално је да ту критику најгласније износе управо они који су дали Маршалат, бивше седиште југословенске војне команде, на простору данашње амбасаде САД, и то не у закуп, већ трајно. Данас ти исти људи нападају модел закупа на 99 година земљишта на ком се налазе остаци срушеног Генералштаба, што је у међународној пракси уобичајено и спада у најконзервативније форме располагања државном имовином.

Оно што се овде заправо дешава јесте борба за јефтине политичке поене. Уместо да се расправља о интересу грађана, о могућности озбиљних инвестиција и о уређењу простора који је више од четврт века потпуно запуштен, део опозиције покушава да створи утисак афере тамо где је реч само о провереном механизму јавне политике.

Поједини страни медији подгревају вештачку аферу – уместо реалних око две хиљаде, говоре о „хиљадама” протестаната, стварајући утисак масовног отпора тамо где га уистину нема. Протест је сасвим легитиман вид изражавања става, али то што мањина тражи да све остане како јесте није довољан разлог да 6,5 милиона грађана буде лишено права на развој. Србија има право и обавезу да уређује своју престоницу, ресурсе и будућност, баш као што то чине и много веће и моћније државе.

Зграда Генералштаба носи тежак симболички набој: истовремено подсећа на епоху државног комунизма, који је суштински ослабио и распарчао наше национално биће, и на период НАТО бомбардовања, чије рушилачке последице и данас осећамо. Зато је драгоцено што ће у новом здању постојати меморијални простор, место које ће чувати успомену на трагедију која није смела да се догоди. Али исто тако, морамо знати да се ход у будућност не може зауставити. Само сарадњом са развијеним светом, отварањем и улагањима можемо створити бољитак за све – уз поштовање прошлости, али без заробљавања у њој.

Правни аргументи изнад политичке буке

Лекс специјалис је само алат за правно и техничко решавање сложених питања. Зато приче о „узурпацији” или „преседану” немају правно упориште – то су политичке метафоре, а не правне чињенице. Уставни поредак остаје нетакнут, а парламент задржава пуну контролу над процесом.

Истина је једноставна: лекс специјалис није изузетак који нарушава поредак, већ средство које омогућава ефикасно, транспарентно и брзо решавање питања од посебног значаја. У случају Генералштаба то је и најбоља и најбезбеднија опција. Алтернатива је – застој, неодлучност и даља запуштеност једне од највреднијих локација у Београду.

Све друго је политичка магла. А у магли се често скрене на странпутицу.

Политика