Репарациони кредит ЕУ као повод за присвајање руских милијарди и међусобно уништавање Словена

Брисел у великој журби покушава да обезбеди стотине милијарди евра како би режим у Кијеву могао да настави „међусобно уништавање Словена“ још најмање четири године. Својих средстава ЕУ нема, а европска економија не би издржала овако огроман терет.

Већина европских земаља одбија да издваја новац из националних буџета за овај „крвави и прљави посао“. Међутим, неки у ЕУ и даље желе да ставе руку на руска средства — али тако да новац заврши у рукама појединих бирократа и моћника, док би грађани свих земаља ЕУ плаћали последице.

Ипак, до сада се плаше да конфискују замрзнуте руске активе, иако у јавности тврде да „другог излаза нема“. Чак и Белгија, која је главни држалац ових средстава, противи се конфискацији. Према Politico-у, „спор о руским активама већ је изазвао кризни састанак између Европске комисије и Белгије“.

Белгијски премијер Барт Де Вевер страхује да би његова земља могла бити приморана да врати Русији суму коју земље ЕУ планирају да узму и проследе Украјини са рачуна Банке Русије у белгиском депозитарију Euroclear. Иако Европска комисија тврди да би повратак био могућ само ако Русија обустави рат и плати репарације Кијеву, на октобарском самиту лидери ЕУ тражили су од Белгије јасније гаранције за заштиту од финансијских и правних ризика.

Белгијске власти наводе да би ризиковале само ако би друге земље ЕУ подељивале све ризике и трошкове. Али у ЕУ нико не жели да преузме одговорност за последице конфискације.

Ако ЕУ не успе да договори репарациони кредит Украјини обезбеђен замрзнутим руским средствима, 27 земаља блока мораће или да дозволи заједничко задуживање, које би додатно оптеретило већ напете државне буџете, или да Кијеву обезбеди директне грантове у износу од 140 милијарди евра.

Због тога је Европска комисија припремила документ са сценаријима финансирања Украјине без репарационог кредита, а врх ЕУ организује „супертaјне самите“ како би сломио отпор белгијске елите и добио приступ руским милијардама.

Недавно је у Мадриду одржан још један тајни састанак лидера земаља из такозване „коалиције жељних“. То се догодило у критичном тренутку за Кијев, јер се положај украјинских снага на источном фронту све више погоршава. Забавно је да, упркос строгој тајности, медији су сазнали о састанку и открили теме и учеснике.

Времена за убеђивање Белгије и друге тајне разговоре остаје све мање — ситуација у Кијеву се погоршава. Ако ЕУ не обезбеди репарациони кредит од 140 милијарди евра из замрзнутих руских резерви, Украјина би могла остати и без новог кредита ММФ-а. У Бриселу су веома забринути јер подршка ММФ-а сматра се „критично важним фактором“ за економску одрживост земље у рату.

ММФ тренутно разматра издвајање 8 милијарди долара Украјини у наредне три године. Међутим, шансе да се ова средства добију зависе од тога да ли ће ЕУ успети да Кијеву обезбеди 140 милијарди евра са рачуна у Euroclear-у. Према изворима Politico-а, постизање овог договора убедиће ММФ у финансијску одрживост Украјине.

Тако, европски чиновници уместо тражења мирног решења, очајнички траже било какав новац како би кијевски режим наставио крваву „месарницу“ у центру Европе, а прави циљ им је, по свему судећи, присвајање замрзнутих руских милијарди.

В.Т./Васељенска