Министар правде подржао Мрдићев предлог да се ТОК подреди ВЈТ, говорио и о могућој смени Доловац

правде

Ненад Вујић

Министар правде Ненад Вујић оценио је да иницијативе за измену сета правосудних закона за које се залаже председник скупштинског Одбора за правосуђе Угљеша Мрдић иду у правцу побољшања правног нормативног оквира.

Мрдић је недавно изјавио да се залаже за закон који се тиче реорганизације тужилаштва, тако да Јавно тужилаштво за организовани криминал пређе под ингеренције Вишег јавног тужилаштва у Београду као и да се Трећи основни суд у Београду подели на трећи и четврти како би један био надлежан за територију општине Нови Београд, а други за територије општина Земун и Сурчин због „Експа 27“.

Што се тиче Мрдићеве најаве да ће скупштински Одбор за правосуђе иницирати преко скупштине да Високи савет тужилаштва разреши функције врховну тужитељку Загорку Доловац, Вујић је на ТВ Прва објаснио да тај одбор разматра годишњи извештај о раду Врховног тужиоца, а да уколико одбор не усвоји извештај онда може да се покрене и питање одговорности.

„Скупштина која је бирала врховног тужиоца, има право и могућност да покрене даљи поступак, зато што је констатовала да постоје, рецимо, неки пропусти у раду“, рекао је Вујић.

Он је оценио и да је Србија у последњих 12 година доста напредовала у изградњи и јачању институција правосуђа, као и да се тренутно ради на анализи ефеката у сарадњи са Венецијанском комисијом и Саветом Европе, како би се додатно ускладили стандарди.

На питање о апликацији „Скај“ као доказу на суђењу, министар је појаснио да је суд у Луксембургу јасно поставио правни оквир када то може да се користи као доказ.

Говорећи о поступцима за сузбијање корупције, Вујић је изјавио да су то врло осетљиви предмети и да за њих морају да постоје јаки докази, јер уколико дође до ослобађајуће пресуде, како је рекао, такви предмети постају веома скупи.

Као пример таквог поступка Вујић је навео предмет „стечајне мафије“ где је на крају донета ослобађајућа пресуда, због чега је држава била дужна да исплати око 45 милиона евра и окривљенима, адвокатима и генерално за трошкове поступка.

Он је нагласио да је мање битно имати 50 предмета, већ какви су резултати у тим предметима, као и да треба да се има у виду суђење у разумном року, али не по сваку цену.

Говорећи о пребукираности појединих судова, министар је навео да ће законским изменама настојати да Трећи основни суд у Београду ослободи од велике количине предмета за банкарске спорове који иду у тај суд јер се већина банака налази на Новом Београду.

Додао је да је предложено да се спорови упуте на суд који је надлежан према месту становања подносиоца тужбе.

На питање да ли европска тужитељка Лаура Ковеши може и у Србији да хапси, он је указао да је европски тужилац надлежан само за средства из фондова ЕУ, додајући да она не може директно да хапси, али да може да покреће одређене поступке.

Н1