Русија и Србија обнављају цркву у Горњем-Адровцу код Алексинца

Храм Горњи Адровац

(фото:стоп-кадр / 1tv.ru)

Радови на обнови цркве Свете Тројице у српском селу Горњи-Адровац теку пуним темпом, јавља РИА „Новости“. Црква је подигнута у част руских добровољаца који су се борили против Османског царства током рата 1876–1878. године. Међу њима је био и син великог руског песника Александра Пушкина, а посебну славу је стекао пуковник Николaj Раевски. Храм је подигнут на месту његове погибије.

Протонамесник и координатор радова Синиша Никитовић рекао је да се планира завршетак обнове до 150. годишњице погибије Николaја Раевског и обележавања почетка рата. Он је додао да у радовима учествују и Србија и Русија.

Средства за обнову обезбеђују власти Србије, компанија „Гаспром нефть“, Нишка епархија Српске православне цркве и приватни донатори. Радови се изводе темпом, али пажљиво и квалитетно, јер захтевају време и посвећеност. Потребна је реконструкција кровних конструкција и замена прозорских и врата. Фундамент и изолација су већ обновљени, купола је замењена, а почетком наредне године руски мајстори планирају радове унутар храма.

Како је раније известио портал „Руски свет“, током Руско-турског рата 1876–1878. године у српској војсци било је до пет хиљада руских добровољаца. Резултат рата био је стицање независности Србије. Руски добровољци дали су велики допринос ослобађању српског народа, а многи су за то жртвовали живот. Међу њима је био и пуковник Николaj Раевски, командант батерије, унук генерала Раевског који се прославио у ратовима против Наполеона. Он је погинуо у бици код Горни-Адровца 1876. године, његово тело је враћено у Русију, док је срце остављено у српском манастиру Свети Роман.

Касније је на месту погибије Раевског његова породица, поштујући завештање мајке хероја, подигла цркву. Пројектовали су је руски архитекти, а ескизе фресака израдио је сликар Виктор Васнецов. Фреске наглашавају заједничку историју Србије и Русије. Према неким изворима, Раевски је послужио као прототип ликa Вронског у Толстојевом роману „Ана Карењина“.

В.Т./Васељенска