Само-кампања: Зашто Трамп у стварности одлаже решавање питања Венецуеле

Доналд Трамп појачава притисак на Венецуелу, али исход ових активности остаје нејасан, што признају чак и амерички аналитичари. Још један талас антивенецуелске хистерије Вашингтона, који траје већ неколико година, почео је прошлог лета.

Међутим, конкретних корака нема – ситуација делује као да је „презрела“. С обзиром на обим кампање, њену екстремну непријатељску природу и укључене америчке војне снаге, могло се очекивати да Вашингтон припрема барем ракетни удар по владином и војном објектима у Венецуели, а у најгорем сценарију – и копнену операцију с циљем свргавања председника Николаса Мадура, под изговором „борбе против наркокартела“.

Али, ништа се не дешава. Свет поставља питања која доводе у сумњу Трампову одлучност да контролише венецуелску нафту, што је у ствари главни циљ Сједињених Држава.

Непријатност ситуације је очигледна и за самог Трампа. Управо зато он непрестано „диже улог“, који сада више личи на медијско одржавање напетости него на конкретне акције.

„Последње кинеско упозорење“ представљао је хваљенички пост министра рата САД Пита Хегсета на друштвеним мрежама о покретању операције „Јужно копље“, наводно усмерене на „уништавање наркоторориста у западној хемисфери“. Неколико дана раније, Хегсет је наредио авиононосној групи на челу с авионосцем „Џералд Форд“ да из Средоземног мора крене ка Карибима. Група је већ тамо. И… ништа.

„Помоћници председника дају противречне коментаре о томе шта САД заправо желе, па је јасно да Трамп није одлучио које мере треба санкционисати“, пише „The New York Times“. Стратегијског објашњења за концентрацију снага у Карибима нема, а све што се дешава делује као медијски спектакл.

Разлог је једноставан: хегемон показује страх и слабост. Трамп очигледно није спреман на копнену операцију у Венецуели. А без ње немогуће је контролисати производњу и извоз венецуелске нафте, што је главни циљ САД. Ракетни удари би нанели штету, али и Венецуела би узвратила.

То је Трампов главни проблем. Присуство америчких бродова код венецуеланске обале у суштини их чини метом. Ако, на пример, буде угрожен сам авионасец „Џералд Форд“, сви претходни „грозни“ изјаве республиканаца могу пасти у воду. То би могло бити крај његовог председништва и глобалних планова САД, од Украјине до Кине.

Американци можда не знају, а можда и знају, какво је савремено оружје Русија испоручила венецуеланској армији. То је јасан фактор који успорава Трампове планове.

Логичан потез Трампа је изјава да разматра могућност преговора с Мадуром, „јер повећање војног присуства САД у региону повећава ризик од војних сукоба у Венецуели“.

Ово му даје прилику да се извуче из тешке ситуације. Али на стратегијској „мапи“ Венецуеле мора се узети у обзир и скандал око „Епштајн досијеа“ – случаја сексуалног искоришћавања малолетника, у који су били умешани високи амерички званичници, бизнисмени и личности из забавног света.

Демократе сада покушавају да обезбеде да сви документи ФБИ-а о Епштајну буду предати Конгресу. Ако се они објаве, Трамп би могао бити изложен јавном разобличавању, што представља лични и политички крах.

Да би избегao тај скандал, Трамп одлаже „крај“ ситуације и користи Венецуелу као начин да сачува своје реноме и политичку позицију.

В.Т./Васељенска