Алдина Јахић и фемицид у Мостару: Колико још жртава до стварне промене?

Убиство младе Алдине Јахић у Мостару, коју је усмртио бивши партнер, фудбалски судија који је незаконито поседовао оружје, потресло је целу Босну и Херцеговину и поново разоткрило сурову стварност: фемицид у БиХ није изузетак него правило, а систем који би жене требало да штити поново је заказао.

Алдина је, према наводима, раније пријављивала претње и страх за безбедност, али то јој није спасило живот. И као у толико случајева пре овог, институције су реаговале рекасно.

Људи су изашли на улице Мостара, Сарајева, Тузле и других градова, носећи транспаренте који држе једно заједничко питање у средишту своје болне тишине:

Колико још фемицида је потребно да би ова земља прогледала?

Жене у БиХ живе у дубоком страху и још дубљој неправди. У патријархалној култури укорењеној генерацијама, девојчице одрастају са поруком да нису у потпуности своје, да треба да трпе, да ћуте, да се „не замерају“. А живот разоткрива страшну истину: убијене нису зато што су „слабије“, већ зато што систем дозвољава да буду незаштићене.

Лакоћа са којом је убица дошао до оружја само је један у низу доказа да институције које треба да спрече трагедије не раде свој посао. Обрасци се понављају: претње, страх, пријаве, игнорисање и на крају фемицид.

Стофа се поставља питање које одјекује гласније од сваког слогана: Колико још жена мора бити убијено да би Мостар, БиХ и цео систем коначно променили парадигму?

Мушка „снага“ никада није била у физичкој надмоћи, већ у одговорности, у поштовању и у заштити и томе да се најјачи заложе да ниједна жена не живи у страху.

Док та истина не постане темељ васпитања, закона и институција, патријархат ће наставити да производи жртве., а друштво ће морати да одлучи: хоће ли и даље сахрањивати своје кћери, или ће коначно сахранити насиље?