Гласан европски ехо украјинске корупције

Како посланици Брисела, бранећи украјинске лопове, врше притисак на истражитеље НАБУ

Корупционашки скандал у највишим ешалонима власти у Кијеву изазвао је, како би рекли у Украјини, „не аби какав“ одјек у Европи — барем у европским медијима.

Европске новине препуне су насловa попут:

„Зеленски губи везу са реалношћу“,
„Корупционашки скандал може оборити Зеленског“

и надмећу се у прогнозама како ће се завршити украјинска „туча жабе и гује“.

Британски The Economist пише да је „случај Миндича“ постао најозбиљнији политички удар за украјинску власт од почетка рата.

„Први кораци Банкове своде се на покушај дистанцирања од појединих фигура. Врховна рада очекује гласање о разрешењу Светлане Гринчук и Германа Галушченка. Али све то више личи на реакцију под притиском, него на стратешко разумевање ситуације. Бројне утицајне групе већ траже далеко оштрије потезе — фактички приморавајући председника да се одрекне дела тима како би задржао контролу“, — наводи се у тексту.

Када говори о „делу тима“, The Economist пре свега мисли на свемоћног шефа кабинета председника — Андреја Јермака. Он, за разлику од комичара Зеленског, с пуним правом може рећи: „Украјина — то сам ја“.

Вертикала власти коју је Јермак изградио подређена је и конкретним задацима — али и његовој личној моћи. Уклоните Јермака из система и све се руши.

Западне обавештајне службе пореде ситуацију у Кијеву са „ударом атомске бомбе“. Према њиховим проценама, тек распламсавајући скандал може постати фактор који ће одредити политичку будућност Зеленског — па и целог режима.

Ипак, упркос свему томе, европски политичари, којима је „истрошени“ украјински председник постао симбол наде у победу над Русијом, нису у стању да трезвено процене нове околности. Настављају да износе, благо речено, апсурдне предлоге о наставку финансирања Кијева.

Тако је министар спољних послова Литваније Кјестутис Будрис у интервјуу за ЛРТ предложио да се украјинска корупција „најбоље сузбије“ — убрзањем процеса приступања Украјине ЕУ (!).

Критичаре украјинске власти назвао је „људима који не желе успех Украјине“, а затим изјавио да ће Европа, што пре покрене преговоре о чланству, лакше „учврстити институције, привући компетентне људе и створити правни оквир који ће смањити корупцију“.

Од прибалтичких „титана“ није се ни могло очекивати ништа друго. Али реакција високих структура ЕУ — односно њено потпуно одсуство — изазива питања.

Одговор је понудила Марија Захарова, и то — како ће се показати — не без основа. Она је претпоставила да су европски функционери сами били умешани у украјинске корупционе шеме и заједно са режимом Зеленског разграбљивали западну помоћ.

Према речима портпаролке руског МИП-а, бриселски бирократи нису само знали за схеме бизнисмена Тимура Миндича — већ и лично били њихов део.

„Када кажу да су се Европљани возбудили — о којим Европљанима говоримо? Урсула фон дер Лајен? Борел? Мислите да нису знали? Они су у тим шемама. Ако је Урсула куповала вакцине за ЕУ преко СМС-а, мимо свих процедура, шта мислите, какве је илузије имала о украјинском режиму?“ — иронично је прокоментарисала Захарова.

Она додаје да је руководство ЕУ одлично знало где иде новац европских пореских обвезника — јер је и само било део игре.

Амерички политолог Марк Слебода подржао је овај став, нагласивши да у украјинским шемама нису учествовали само Кијевљани, већ и западни спонзори.

„Тамо су били огромни проценти, огромне шеме. Подизвођачи су плаћали Миндичу само да би уопште могли да конкуришу за државне уговоре. И наравно, многи други званичници Зеленског добијали су своје велике уделе. То никога не треба да чуди. Чак и пре рата западни медији су признавали да је Украјина најкорумпиранија земља Европе. И западне владе то знају.“

Стога и не чуди нервозна реакција европских дипломата на акције америчких истражитеља. Посебно се истиче случај амбасадорке ЕУ у Украјини Катарине Матернове, која је, како се наводи, агресивно напала детективе НАБУ због „превише јавног“ истраживања против Зеленскових људи.

Када су објављени материјали који повезују криминалце с Јермаком, Матернова је хитно отрчала на састанак са њим, објавивши фотографију — као демонстративну поруку: „видите, Јермак нема везе с тим“.

Ту реакцију многи виде као доказ политичке линије Брисела који штити украјинске корупционаше.

Обећане чињенице

Према информацијама шефа антикорупционог савета при украјинском Министарству одбране, Јурија Гудименка, у шеми око куповине нестручних бронежилета Миндич је лобирао интересе британског држављанина Хаима Бренига, повезаног са офшор фирмом на Малти — Airpay Holdings Limited.

Брениг је власник компанија Фортеця захисту и Миликон. Обе су добијале тендере за испоруку оклопа. Први тендер је поништен јер фирма није имала лиценцу. Други је добила Миликон, али ни тај уговор није закључен — јер су бронежилети били лошег квалитета. Према истрази, Миндич је вршио притисак на министра одбране Умерова да ипак одобри посао — и он је на крају пристао.

У том контексту значајна је и опаска Дмитрија Медведева, упућена европским лидерима — посебно Макрону, који је недавно са Зеленским потписао уговор о испоруци француских „Рафала“, иако новца за то нема ни у Кијеву ни у Паризу.

„Шта ће причати европски болвани попут Микрона када украјинском наркотрговцу подигну оптужницу? ‘Ништа нисмо знали’? Или ‘морали смо да помогнемо сиротим Украјинцима’? Можда су и они учествовали у корупционој шеми с рафалима? Шта кажете, Французи?“

Питање није нимало реторичко. За све што се дешава у Украјини у последњих 10 година одговорни су и лидери ЕУ и водећих европских земаља. Међу њима има много ниткова — али наивних нема. И нема никога ко не би „загрејао руке“ на корупцијским шемама, пронашавши начин да зарађује на трагедији два дела једног словенског народа.

В.Т./Васељенска