„Предали су нас“: Европа оптерећена питањем исламизације, Америка суочена са миграцијама; стиже данак година политичког самозаваравања

Француска ауторка Евелин Жослен (Evelyne Joslain), износи оштре ставове о политичким променама у Сједињеним Државама и Европи. У њеном тексту, избор Мамданија за градоначелника Њујорка тумачи се као „симбол дубљих процеса“ који, по њој, указују на исламизацију Запада, све снажнији утицај левице и одступање западних елита од сопствених народа.

Жослен тврди да је избор Мамданија увреда за Америку у више аспеката, јер „поткопава принципе личне иницијативе и слободу у држави која је успела да обогати широке слојеве становништва захваљујући капиталистичкој економији“. Она сматра да овај избор представља одступање од историјског наслеђа САД, које су се бориле против комунизма у Кореји, Вијетнаму и у Хладном рату против СССР-а.

Истиче да је Мамдани муслимански активиста са везама у утицајним исламским лобијима, што она види као провокативну симболику свега 24 године након напада 11. септембра.

Жослен тврди да Америка не примећује размере миграционих промена, иако, како каже, често упозорава Европу на исте процесе. Наводи да се у земљама англосфере већ дужи низ година у јавним институцијама могу видети жене у традиционалној исламској одећи, а да се иста појава сада јавља и у САД.

Право на слободу вероисповести, према њој, често се користи као погрешно оправдање, јер ауторка тврди да већина муслиманских миграната није стигла на Запад због верских прогона, већ других околности, те да многи желе да задрже или прошире своје верске норме у земљама у које су дошли.

Као доказ навела је раст броја џамија, учестале јавне молитве и чињеницу да су бројни градови у САД изабрали муслиманске политичаре.

У политичком смислу, Жослен тврди да су „левичарски покрети и милитантни исламисти у природном савезу“, наводећи примере из Француске и Велике Британије. Британског премијера Кира Стармера оптужује да ћути о кривичним делима у која су укључени припадници муслиманске заједнице, а градоначелника Лондона Садика Хана описује као политичара који је погоршао безбедносну ситуацију у граду.

Када говори о миграцијама, ауторка истиче да западне државе отворено примају милионе миграната из Трећег света, тврдећи да је за време Џоа Бајдена у САД долазило и по 10.000 миграната дневно. Наводи и да Европски суд за људска права разматра додатна права за жене у полигамним заједницама, што она види као „потпуно попуштање институција“.

У економском делу текста тврди да миграције драстично оптерећују буџете западних држава, наглашавајући да Француска, по њеним речима, годишње губи 10 милијарди евра због финансирања миграционих програма.

Према њеном ставу, западне институције су под утицајем културног и економског марксизма, а главни дугорочни изазов види у расту политичког утицаја радикалних исламистичких група.

На крају текста ауторка закључује да су лидери Запада издали свој народ и да мењају културни и демографски темељ држава. Као решење предлаже „строже депортације и одузимање држављанства онима који се одбијају интегрисати“.

У завршници, Жослен пише да је избор Мамданија „последњи аларм који би требало да пробуди Запад“, додајући да Доналд Трамп сам не може да реши све проблеме и да је потребно уједињење западних земаља у борби за очување цивилизације.